Stručna pomoć koncelarije

Da li su naručioci u obavezi da za nabavku stručne literature/stručnih časopisa različitih izdavača sprovode postupak javne nabavke u situaciji kada procenjena vrednost pojedinačnih časopisa na godišnjem nivou ne prelazi iznos od 500.000 dinara, a svaki od tih časopisa izdaje samo jedan izdavač koji je istovremeno i jedini distributer na tržištu?

Veliki broj naručilaca ima potrebu da u cilju obezbeđenja edukacije i informisanosti svojih zaposlenih o pitanjima u vezi sa primenom propisa iz različitih oblasti (npr. budžet i finansije, radni odnosi, porezi i dr.) sprovede nabavku više različitih stručnih časopisa, u štampanoj ili elektronskoj formi. Radi se o časopisima koji se međusobno razlikuju čak i u situaciji kada je tematika kojom se bave ista, jer je sadržina časopisa različita, različiti su autori testova, pa su samim tim i teme obrađene na različit način. Svaki od tih pojedinačnih stručnih časopisa/publikacija izdaje samo jedan izdavač, koji je istovremeno i jedini distrubuter tih publikacija, dakle jedini ponuđač na tržištu.

U dosadašnjoj praksi zapaženo je da naručioci za nabavku stručne literature/časopisa sprovode pregovaračke postupke bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda na osnovu člana 36. stav 1. tačka 2) ZJN, imajući u vidu da se radi o nabavci koju može da izvrši samo određeni ponuđač, čak i u situaciji kada je vrednost publikacija koje nabavljaju od jednog izdavača/ daleko ispod donjeg limita iz člana 39. stav 2. ZJN.

Stoga se postavilo pitanje da li je neophodno da naručilac sprovede postupak javne nabavke različitih stručnih časopisa u situaciji kada svaki od njih može da ponudi samo jedan ponuđač, a pri tom vrednost časopisa pojedinačnih izdavača ne prelazi iznos od 500.000 dinara na godišnjem nivou.

U vezi sa napred navedenim podsećamo da je članom 39. stav 2. ZJN propisano da na nabavke čija procenjena vrednost nije veća od 500.000 dinara, a ukoliko ni procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od 500.000 dinara, naručioci nisu u obavezi da primenjuju odredbe ovog zakona.

Istovrsna javna nabavka je članom 64. stav 4. ZJN definisana kao nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune.

Iz načina na koji je definisana istovrsna javna nabavka u ZJN, može se zaključiti da se stručni časopisi različitih izdavača ne mogu smatrati istovrsnim dobrima, pa samim tim ni njihove nabavke istovrsnim nabavkama, ukoliko svaki od tih stručnih časopisa na tržištu može da ponudi samo jedan ponuđač.

Shodno napred navedenom, smatramo da naručilac nema obavezu da za nabavku stručne literature različitih izdavača sprovodi postupak javne nabavke, pod uslovom da je izdavač predmetne stručne literature istovremeno i jedini koji na tržištu može da je ponudi i da je vrednost pojedinačnih stručnih publikacija/časopisa niža od iznosa od 500.000 dinara na godišnjem nivou.

Da li u trenutku pokretanja postupka javne nabavke sa namerom zaključenja okvirnog sporazuma na period od 2 ili 3 godine, naručilac mora da ima obezbeđena finansijska sredstva za ugovore koje će zaključivati tokom važenja okvirnog sporazuma?

U skladu sa članom 52. stav 1. ZJN, naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki.

Članom 52. stav 3. ZJN propisano je da obaveze koje naručilac preuzima ugovorom o javnoj nabavci moraju biti ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.

Dakle, naručilac pokreće postupak kada je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki, a za obaveze koje preuzima ugovorom o javnoj nabavci poštovaće odredbe propisa Republike Srbije koji uređuju budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.

Imajući u vidu da naručilac okvirnim sporazumom ne preuzima finansijske obaveze, te da finansijska obaveza nastaje tek zaključenjem ugovora na osnovu okvirnog sporazuma, u momentu pokretanja postupka javne nabavke sa namerom zaključenja okvirnog sporazuma, naručilac ne mora da ima obezbeđena finansijska sredstva za ugovore koje će zaključivati na osnovu okvirnog sporazuma. U tom smislu, neophodno je da prilikom zaključivanja ugovora o javnoj nabavci na osnovu okvirnog sporazuma naručilac ima obezbeđena finansijska sredstva, odnosno da obaveze koje preuzima tim ugovorom budu u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.

Da li naručilac koji je obavezan da javne nabavke vrši preko tela za centralizovane javne nabavke ima obavezu da i nabavke procenjene vrednosti ispod 500.000 dinara nabavlja preko tog tela?

Članom 39. stav 2. ZJN, propisano je da na nabavke čija procenjena vrednost nije veća od 500.000 dinara, a ukoliko ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od 500.000 dinara, naručioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona.

Shodno navedenoj odredbi, nabavke koje su ispod limita propisanog navedenom zakonskom odredbom, ne podležu odredbama ovog zakona, odnosno naručioci u tom slučaju nemaju obavezu da predmetna dobra, usluge ili radove sprovode u postupku javne nabavke. Međutim, shodno stavu 3. istog člana, naručilac je dužan da spreči postojanje sukoba interesa, da obezbedi konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene.
Ujedno napominjemo da je naručilac dužan da prilikom određivanja procenjene vrednosti javne nabavke, vodi računa o ukupnoj vrednosti ugovora na godišnjem nivou, odnosno naručilac ne može podeliti nabavku tako da vrednost svake pojedinačne nabavke bude ispod 500.000 dinara. Vrednost javne nabavke se ne može procenjivati na taj način da se izbegne otvoreni ili restriktivni postupak, odnosno primena ZJN.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o naručiocu koji nabavlja preko određenog tela za centralizovane javne nabavke (npr. naručilac koji nabavlja preko Uprave za zajedničke poslove republičkih organa), a procenjena vrednost nabavke tog naručioca za predmet centralizacije je ispod 500.000 dinara, mišljenja smo da u tom slučaju naručilac sam može da sprovede nabavku u skladu sa članom 39. stav 3. ZJN, odnosno nema obavezu da nabavlja preko centralizovane javne nabavke.

Naime, Uredbom o predmetu, uslovima, načinu planiranja centralizovanih javnih nabavki i sprovođenju postupka javne nabavke od strane Uprave za zajedničke poslove republičkih organa kao tela za centralizovane javne nabavke („Službeni glasik RS“, br. 93/2015, u daljem tekstu; Uredba), bliže se uređuju predmet, uslovi, način planiranja centralizovanih javnih nabavki i sprovođenje postupka javne nabavke od strane Uprave za zajedničke poslove republičkih organa kao tela za centralizovane javne nabavke, za potrebe državnih organa i organizacija, uključujući i pravosudne organe.

Imajući u vidu da se Uredbom reguliše planiranje centralizovanih javnih nabavki i sprovođenje postupka javne nabavke, mišljenja smo da nabavke koje ne prelaze propisani limit iz člana 39. stav 2. ZJN, a koje samim tim i ne predstavljaju javne nabavke, odnosno ne podležu primeni ovog zakona, pa tako ni odredbama o centralizovanim javnim nabavkama, naručioci nisu u obavezi da sprovode u okviru centralizovane javne nabavke.

Da li naručilac u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga, koji obavlja isključivo delatnost iz čl.118. do 121. ZJN, primenjuje postupak javne nabavke male vrednosti shodno članu 124a ZJN, na sve nabavke koje sprovodi (kancelarijski materijal, računare, tonere…)?

Za naručioce iz oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga gornji limit za javne nabavke male vrednosti za delatnosti iz čl. 118-121. ZJN, u skladu sa članom 124a ZJN, iznosi 10.000.000 dinara.

Ukoliko naručilac iz člana 117. ZJN obavlja samo delatnost/i iz čl. 118-121. ZJN, u tim slučajevima navedeni gornji limit od 10.000.000 dinara primenjuje se za sve predmete javnih nabavki, dakle i za kancelarijski materijal, računare, tonere i druge predmete nabavki, jer se podrazumeva da sve što taj naručilac nabavlja služi potrebama obavljanja te/tih delatnosti.

Međutim, ukoliko naručilac iz člana 117. ZJN obavlja i druge delatnosti koje ne spadaju u delatnosti iz čl. 118-121. ZJN, za javne nabavke kao što je kancelarijski materijal, računari, toneri i drugi predmeti nabavki koji se ne nabavljaju isključivo za potrebe obavljanja delatnosti iz čl. 118-121. ZJN, već i za druge delatnosti koje naručilac obavlja, gornji limit za primenu postupka javne nabavke male vrednosti, u skladu sa opštim pravilom iz člana 39. ZJN, iznosi 5.000.000 dinara.

U oba slučaja vrednost od 10.000.000 odnosno 5.000.000 dinara se posmatra kao ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou.

Da li se ispunjenost dodatnih uslova za učešće može dokazivati preko podizvođača ili zajedno sa podizvođačem?

Kada je reč o dokazivanju ispunjenosti dodatnih uslova preko podizvođača, važno je ukazati na član 80. stav 5. ZJN koji propisuje da je ponuđač dužan da za podizvođače dostavi dokaze o ispunjenosti obaveznih uslova iz člana 75. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona, a dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 75. stav 1. tačka 5) ovog zakona za deo nabavke koji će izvršiti preko podizvođača. Stav 7. istog člana propisuje da pored obaveznih uslova, naručilac konkursnom dokumentacijom određuje koje još uslove podizvođač mora da ispuni i na koji način to dokazuje, pri čemu ti uslovi ne mogu biti takvi da ograniče podnošenje ponude sa podizvođačem. Stav 8. ovog člana propisuje da ponuđač, odnosno dobavljač u potpunosti odgovara naručiocu za izvršenje obaveza iz postupka javne nabavke, odnosno za izvršenje ugovornih obaveza, bez obzira na broj podizvođača.

Za razliku od obaveznih uslova, ZJN ne navodi eksplicitno da ponuđač samostalno mora ispuniti dodatne uslove, odnosno, osim toga što navodi da dodatne uslove grupa ponuđača ispunjava zajedno, ne navodi da ponuđač deo dodatnih uslova ne može ispuniti preko podizvođača.

Naručilac određuje dodatne uslove za učešće kako bi u što većoj meri obezbedio pouzdanost budućeg poslovnog partnera. U tom cilju, on određuje dodatne uslove kada je to potrebno imajući u vidu predmet javne nabavke, njen značaj, cilj…

Kako je na dispoziciji naručioca da uopšte odredi dodatne uslove, odnosno definiše ih po vrsti i zahtevanom pragu, mišljenja smo da on može predvideti i da dodatne uslove ponuđač može da ispuni zajedno sa podizvođačem. Ovo zbog toga što je naručiocu primarno važno da izvršilac posla raspolaže određenim kapacitetima.

Ovde je važno ukazati na veoma bitnu karakteristiku dodatnih uslova a to je da oni moraju biti u vezi sa predmetom javne nabavke za koju se određuju, što znači da kada se zahtevaju određene mašine i oprema, te mašine i oprema će se i koristiti prilikom realizacije konkretnog ugovora o javnoj nabavci, kada se zahtevaju kadrovi određene struke i profila isti su od značaja za budući ugovor o predmetnoj javnoj nabavci…

Imajući u vidu navedeno, a s obzirom na to da ponuđač angažuje podizvođača radi poveravanja dela posla (koji može iznositi i do 50%), postoji  ratio legis da onaj koji izvršava posao mora raspolagati određenim zahtevanim kapacitetima za izvršenje tog posla, te da bi to mogao biti i podizvođač, ukoliko ponuđač njemu poverava deo posla za koji se zahtevaju određeni kapaciteti (pre svega kadrovski i poslovni).

Iz svega navedenog proizlazi da bi dodatne uslove ponuđač mogao ispunjavati preko podizvođača, ali samo pod uslovom da se ti dodatni uslovi odnose na kapacitete koji su neophodni za deo posla koji će ponuđač poveriti podizvođaču.

S tim u vezi, neophodno je da naručilac u konkursnoj dokumentaciji navede ovakvu mogućnost, uz preciznu instrukciju ponuđačima da deo dodatnih uslova koje ispunjavaju preko podizvođača mora biti u direktnoj vezi sa delom posla koji će ponuđač poveriti tom podizvođaču ukoliko dobije ugovor o javnoj nabavci. Ovakav zaključak se, osim kao logičan, može izvesti i analogijom sa odredbom člana 80. stav 7. ZJN, kojom je propisano da pored obaveznih uslova, naručilac konkursnom dokumentacijom određuje koje još uslove podizvođač mora da ispuni i na koji način to dokazuje, pri čemu ti uslovi ne mogu biti takvi da ograniče podnošenje ponude sa podizvođačem.

Gore pomenuto navođenje upravo bi bilo preciziranje na koji način podizvođač mora ispunjavati dodatne uslove, ne vezujući se za uslov u pitanju, nego na njegovu direktnu povezanost sa izvršenjem posla koji mu je poveren.

Koliko maksimalno naručilac može da zahteva finansijski kapacitet u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke? 

U pogledu tumačenja člana 77. stav 2. tačka 1) ZJN, nakon poslednjih izmena postavilo se pitanje da li se ograničenje iz navedenog člana odnosi na minimalni poslovni prihod u prethodne tri obračunske godine, gledajući zbirno, ili se odnosi na poslovni prihod na godišnjem nivou, primenjujući ograničenje na svaku godinu pojedinačno.

Naručilac u konkursnoj dokumentaciji određuje dodatne uslove za učešće u postupku javne nabavke u pogledu finansijskog, poslovnog, tehničkog i kadrovskog kapaciteta uvek kada je to potrebno imajući u vidu predmet javne nabavke, shodno članu 76. stav 2. ZJN. Pri tome, shodno stavu 6. istog člana, naručilac određuje dodatne uslove za učešće u postupku tako da ti uslovi ne diskriminišu ponuđače i da su logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke.

U članu 77. stav 2. tačka 1) ZJN propisano je da finansijski i poslovni kapacitet ponuđač može dokazati dostavljanjem dokaza uz ponudu, kao što su: izveštaj o bonitetu ili skoring izdat od strane nadležnog organa, bilans stanja sa mišljenjem ovlašćenog revizora ili izvod iz tog bilansa stanja, iskaz o ponuđačevim ukupnim prihodima od prodaje i prihodima od proizvoda, radova ili usluga, na koje se ugovor o javnoj nabavci odnosi – najduže za prethodne tri obračunske godine, mišljenje ili iskaz banaka ili drugih specijalizovanih institucija. Minimalni godišnji prihod koji se traži od ponuđača ne sme biti veći od dvostruke procenjene vrednosti javne nabavke, osim u izuzetnim slučajevima kada je to neophodno zbog posebnih rizika povezanih sa predmetom javne nabavke. Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji navede koji je dokaz iz ove tačke izabrao i/ili koje druge dokaze koji dokazuju finansijski i poslovni kapacitet ponuđač treba da priloži.

Dakle, u smislu finansijskog kapaciteta, prilikom sastavljanja konkursne dokumentacije, naručilac mora da vodi računa, da minimalni godišnji prihod koji traži od ponuđača ne sme biti veći od dvostruke procenjene vrednosti javne nabavke. Naime, bez obzira na broj obračunskih godina za koje naručilac traži dokaz o minimalnim godišnjim prihodima (a shodno ZJN najduže za prethodne tri obračunske godine), iznos koji traži ne sme biti veći od dvostruke procenjene vrednosti javne nabavke, osim u izuzetnim slučajevima kada je to neophodno zbog posebnih rizika povezanih sa predmetom javne nabavke. Primera radi, ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke 10.000.000,00 dinara, naručilac kao dokaz finansijskog kapaciteta može tražiti da je ponuđač  u prethodne tri godine imao ukupne poslovne prihode od najviše 20.000.000,00 dinara. Postupanje naručioca na način što će tražiti dvostruku procenjenu vrednost za svaku poslovnu godinu (što za tri godine iznosi šest procenjenih vrednosti), moglo bi imati za posledicu i povredu načela obezbeđivanja konkurencije, koje utvrđuje da naručilac ne može da ograniči konkurenciju korišćenjem diskriminatorskih uslova.

Da li se usluge mobilne, fiksne telefonije, interneta i kablovske televizije smatraju istovrsnim? 

Pitanje istovrsnosti javnih nabavki poslednjim izmenama i dopunama ZJN, uređeno je članom 64. na način da naručilac ne može određivati procenjenu vrednost javne nabavke, niti može deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja primene ovog zakona ili pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke. Istovrsna javna nabavka je nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune.

Iz napred navedene zakonske odredbe proizilazi da naručilac prilikom utvrđivanja istovrsnosti usluga uzima u obzir okolnosti da li usluge imaju istu ili sličnu namenu, kao i da li isti ponuđači imajući u vidu prirodu delatnosti kojom se bave mogu da ih ispune.

Stoga, primera radi ako naručilac u toku godine, na ime troškova fiksne telefonije izdvaja oko 300.000,00 dinara, na ime troškova mobilne telefonije oko 300.000,00 i troškove interneta oko 200.000,00 dinara, postavlja se pitanje da li se ove usluge smatraju istovrsnim u skladu sa odredbama ZJN ili je moguće tretirati ih odvojeno, budući da su pojedinačno ispod limita za javnu nabavku male vrednosti te nije potrebno sprovditi postupak. Takođe postavlja se pitanje da li ovoj grupi pripadaju troškovi kablovske televizije.

Shodno citiranoj odredbi ZJN, usluge fiksne i mobilne telefonije se mogu posmatrati kao istovrsne usluge u smislu člana 64. ZJN, imajući u vidu da ove usluge imaju istu namenu, kao i da isti ponuđači imajući u vidu prirodu delatnosti kojom se bave mogu da ih ispune.

S druge strane, usluga interneta se može smatrati uslugama koje nemaju istu ni sličnu namenu, u odnosu na usluge fiksne, mobilne telefonije i kablovske televizije, a takođe i usluga kablovske televizije u odnosu na usluge fiksne, mobilne telefonije i usluge interneta.

Dalje, imajući u vidu da tržište elektronskih komunikacija u Republici Srbiji karakteriše prisustvo određenog broja učesnika, od kojih pojedini pružaju samo određene elektronske komunikacione usluge, sprovođenjem jedinstvenog postupka javne nabavke (bez oblikovanja predmeta javne nabavke po partijama) u cilju nabavke usluge fiksne telefonije i usluge mobilne telefonije ograničilo bi tržište na jednog/dva ponuđača, te bi najcelishodnije bilo sprovesti jedinstvni postupak javne nabavke sa oblikovanjem predmeta nabavke po partijama. Podelom jedne javne nabavke na dve partije povećavaju se izgledi za prikupljanje većeg broja ponuda, jer se stvara mogućnost da za pojedine partije ponude podnesu ponuđači koji inače ne bi mogli da konkurišu za tu javnu nabavku ukoliko bi njen predmet bio određen kao jedna celina.

S druge strane, spajanjem više istovrsnih celina i sprovođenjem jednog postupka javne nabavke oblikovanog u partije, umesto više posebnih postupaka za svaku od celina, postižu se uštede kako u vremenu potrebnom za sprovođenje postupka i realizaciju nabavke, tako i u troškovima sprovođenja postupka.

Da li se ugovor može zaključiti na procenjenu vrednost javne nabavke uz određivanje jediničnih cena bez okvirnih količina? 

U praksi naručioci često nisu u mogućnosti da odrede količine za pojedine predmete javnih nabavki, te se postavlja pitanje da li je sa stanovišta ZJN dozvoljeno da naručioci u postupcima javnih nabavki dobara, usluga ili radova čije količine nije moguće unapred predvideti, odrede jedinične cene, bez navođenja ukupne količine, u kom slučaju bi se ugovor o javnoj nabavci zaključio u visini procenjene vrednosti javne nabavke, gde bi ponuđači davali jedinične cene.

Članom 61. stav 1. ZJN, propisano je da je naručilac dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuđači na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu. Stav 4. tačka 5) istog člana ZJN, propisuje da konkursna dokumentacija shodno vrsti postupka i prirodi predmeta javne nabavke, pored ostalog sadrži vrstu, tehničke karakteristike (specifikacije), kvalitet, količinu i opis dobara, radova ili usluga, način sprovođenja kontrole i obezbeđivanja garancije kvaliteta, rok izvršenja, mesto izvršenja ili isporuke dobara, eventualne dodatne usluge i sl.

Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova („Službeni glasnik RS“, broj 86/15) bliže se uređuju obavezni elementi konkursne dokumentacije koju naručilac priprema u postupku javne nabavke i način dokazivanja ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke.

Članom 3. stav 1. tačka 27) ZJN, propisano je da je ponuđena cena, cena koju ponuđač određuje u ponudi, izražena u dinarima, u koju su uračunati svi troškovi koji se odnose na predmet javne nabavke i koji su određeni konkursnom dokumentacijom.

U skladu sa članom 64. stav 2. ZJN, procenjena vrednost javne nabavke obuhvata ukupni plativi iznos ponuđaču, odnosno iznos sredstava koju naručilac očekuje da će utrošiti radi predmetne nabavke u odnosu na koju se pored ostalog utvrđuje i prihvatljivost ponude.

Dakle, naručilac je dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju na najbolji način, na osnovu koje će zainteresovana lica sastavljati ponude, i od koje zavisi i uspešnost postupka. U tom cilju, neophodno je da naručilac pripremi jasnu konkursnu dokumentaciju sa što detaljnijim opisom predmeta javne nabavke, da između ostalog predvidi precizno vrstu, tehničke karakeristike (specifikacije), kvalitet, količinu i opis predmeta nabavke, način sprovođenja kontrole i obezbeđivanja garancije kvaliteta, rok izvršenja, mesto izvršenja ili isporuke predmeta nabavke i druge dodatne usluge, koji će u potpunosti odgovarati objektivnim potrebama naručioca, a u skladu sa svrhom nabavke.

Imajući u vidu činjenicu da se u pojedinim javnim nabavkama ne mogu unapred odrediti precizne količine predmeta nabavke, ZJN ne isključuje mogućnost da se definiše jedinična cena svakog proizvoda, odnosno usluge koja čini predmet nabavke, a da se ugovor zaključi na iznos procenjene vrednosti javne nabavke, koja predstavlja maksimalnu finansijsku obavezu koju naručilac može da preuzme prema ponuđaču (zavisno od konkretnih potreba pri izvršenju ugovora).

Međutim, dodela ugovora ponuđaču koji ponudi najniži zbir jediničnih cena, kao metodologiju odabira najpovoljnije ponude, ne bi trebalo koristiti, budući da ona uglavnom nije odgovarajuća za izbor najpovoljnije ponude. S tim u vezi, važno je ukazati na probleme koji se ovom prilikom uobičajeno javljaju, a jedan od njih je praktično nepostojanje kriterijuma za odbijanje neprihvatljive ponude. Naime, u takvoj situaciji teško naručilac može da oceni koja ponuda je neprihvatljiva, a nije isključena mogućnost da su ponuđene cene određenog predmeta višestruko veće od onih koje se kreću na tržištu. Kako procenjena vrednost u tom slučaju nije u pravom smislu reči kriterijum za ocenu prihvatljivosti ponuda, naručilac može doći u situaciju da takvu ponudu prihvati i zaključi nepovoljan ugovor. S tim u vezi je i činjenica da, ukoliko potencijalni ponuđači nemaju okvirne količine predmeta nabavke, postoji mogućnost da se ponudi najniža cena za određeni predmet koji se retko zahteva pri izvršenju ugovora, a da, s druge strane, sa nerealnom visokom jediničnom cenom za predmete koji se najviše koriste izabere ponuda koja bi u izvršenju ugovora bila nepovoljnija. Naime, zbir jediničnih cena, kao kriterijum za izbor najpovoljnije ponude, u situaciji gde nisu određene količine, makar okvirne, uglavnom nije adekvatno merilo za izbor najpovoljnije ponude.

U tom smislu ipak je neophodno da na osnovu detaljne analize i iskustava iz prakse naručilac odredi makar okvirne količine i odgovarajući kriterijum za ocenu ponuda.

S tim u vezi, treba imati u vidu čl. 40. i 40a ZJN, odnosno mogućnost zaključenja okvirnog sporazuma, kao odgovarajućeg mehanizma javne nabavke, u situaciji kada nije moguće precizno utvrditi neophodne količine određenog predmeta nabavke.

Okvirni sporazum, članom 3. stav 1. tačka 20) ZJN, je određen kao sporazum između jednog ili više naručilaca i jednog ili više dobavljača, čija je svrha utvrđivanje uslova ugovora koji će se dodeljivati tokom određenog perioda, a koji se odnose na cene i, gde je to prikladno, na količine.

Bitna karakteristika okvirnog sporazuma je da ne predstavlja tipičan obligaciono pravni ugovor, s obzirom da na osnovu istog ne postoji obaveza izvršenja javne nabavke, kao i da naručilac nema obavezu da na osnovu okvirnog sporazuma zaključi pojedinačan ugovor. Okvirni sporazum posebno ima značaja kod nabavki kod kojih naručilac nije u mogućnosti da unapred predvidi količine i vreme kada će se potreba za nabavkom pojaviti, a ujedno obezbeđuje realizaciju predmeta nabavke, bez preuzimanja konačne obaveze.

Ugovor o delu u smislu ZJN i propisa kojima se regulišu radni odnosi 

Nakon izmena i dopuna ZJN, često je postavljano pitanje u vezi primene člana 7. stav 1. tačka 12) ZJN. Naime, nedoumica se ogleda u tome da li se navedeno izuzeće odnosi samo na one ugovore predviđene Zakonom o radu ili se može primeniti i kada ustanova kulture angažuje lica za neku uslugu iz oblasti kulture za koju mu sledi autorski honorar, odnosno po ugovorima koji su regulisani Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

Članom 7. stav 1. tačka 12. ZJN, propisano je da odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na zasnivanje radnog odnosa i rad van radnog odnosa u smislu zakona kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, osim ugovora o delu. U slučaju zaključenja ugovora o delu koji imaju za predmet samostalno izvršenje određenog intelektualnog posla iz oblasti nauke ili prosvete ili obavljanje umetničke ili druge delatnosti iz oblasti kulture, u skladu sa zakonom, a čija pojedinačna vrednost nije veća od 12.000.000 dinara, uključujući i poreze i doprinose, na godišnjem nivou, odnosno za period važenja ugovora ako je period važenja ugovora duži od godinu dana, ne primenjuju se odredbe ovog zakona.

Dakle, ZJN je na jasan način propisao izuzetak od primene zakona u slučaju zasnivanja radnog odnosa i rada van radnog odnosa, osim ugovora o delu. Međutim, u istoj odredbi ZJN predviđa i izuzetak kojim se ugovori o delu, do propisane vrednosti ipak izuzimaju od primene ZJN.

Zakon o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 119/12 i 29/16-odluka US) definiše pojam autorskog dela i autorskog ugovora, na koji se, kako predviđa primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju obligacioni odnosi, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno.

Imajući u vidu navedeno, te da se ugovor o delu, osim za poslove koji se odnose na građenje, opravku neke stvari, izvršenje nekog fizičkog rada, može odnositi i na stvaranje umetničkih i naučnih dela, ukazujemo da se izuzetak iz člana 7. stav 1. tačka 12) ZJN, odnosi i na ugovore o delu iz oblasti nauke ili prosvete ili na obavljanje umetničke ili druge delatnosti iz oblasti kulture, te u skladu sa tim, autorski ugovori u toj oblasti, kojim autor ustupa (u celini ili delimično) autorska prava u pogledu svog autorskog dela, u skladu sa Zakonom u autorskim i srodnim pravima, predstavljaju izuzetak od primene ZJN, pod uslovom da pojedinačna vrednost nije veća od 12.000.000 dinara, uključujući i poreze i doprinose, na godišnjem nivou, odnosno za period važenja ugovora ako je period važenja ugovora duži od godinu dana, odnosno da se u tom slučaju primenjuje izuzeće iz člana 7. stav 1. tačka 12) ZJN.

Nabavka iz sredstava donacije 

Imajući u vidu izuzeće iz člana 7. stav 1. tačka 2) podtačka (2) ZJN, postavlja se pitanje da li se nabavka iz sredstava donacija može vršiti bez primene odredaba ZJN.

Članom 7. stav 1. tačka 2) podtačka (2) ZJN propisano je da odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na nabavke, odnosno konkurse za dizajn koje su naručioci obavezni da sprovedu u skladu sa postupcima nabavki ustanovljenim aktom o donaciji, ako se ta nabavka finansira iz sredstava donacije.

Po pravilu, naručilac sprovodi postupak javne nabavke i ukoliko se nabavka (dobara, usluga ili radova) finansira iz sredstava donacije, s obzirom da finansiranje iz budžeta ne predstavlja jedini izvor finansiranja u oblasti javnih nabavki.

Izuzetak od primene ZJN, koji je predviđen članom 7. stav 1. tačka 2) podtačaka (2) ovog zakona, naručilac može da primeni samo ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi i to: da se nabavka finansira iz sredstava donacije, da je aktom o donaciji predviđeno koja će se pravila nabavki primeniti u konkretnom slučaju, a da to nisu odredbe ZJN. Dakle, neophodno je da iz akta o donaciji jasno proizilazi da se ne primenjuju pravila ZJN, već druga predviđena pravila (postupak) nabavke.

Ukoliko donator, odnosno akt o donaciji nije isključio primenu odredaba ZJN, nema osnova za primenu navedenog izuzetka iz člana 7. ZJN, odnosno u tom slučaju naručilac će prilikom nabavki dobara, usluga ili radova finansiranih iz sredstava donacije takođe primenjivati odredbe ZJN, odnosno sprovoditi postupak javne nabavke.

Nabavka bankarske garancije 

S obzirom na izmenjene odredbe ZJN, te izuzeće od primene ovog zakona u slučaju nabavke kredita, postavilo se pitanje da li se i u slučaju nabavke bankarske garancije može primeniti član 7. stav 1. tačka 13).

Nabavka bankarske garancije nije obuhvaćena izuzećem od primene ZJN, kojim je propisano da odrebe tog zakona naručioci ne primenjuju u slučaju usluge kredita bez obzira da li su u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata.

Naime,članom 3. stav 1. tačka 1) ZJN propisano je da se javnom nabavkom smatra nabavka dobara, usluga ili radova od strane naručioca, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Članom 6. stav 1. ZJN predviđeno je da predmet ugovora o javnoj nabavci usluga jesu usluge navedene u Prilogu 1, dok su kao predmet javne nabavke usluga u okviru navedenog Priloga, pod brojem kategorije 6. navedene finansijske usluge u koje, između ostalog, spadaju i bankarske usluge.

Imajući u vidu da izdavanje bankarske garancije predstavlja bankarsku uslugu, proizilazi da je naručilac obavezan da sprovede postupak javne nabavke u slučaju njenog pribavljanja.

Razlika u primeni čl. 39. st. 2. i 39. st. 6. ZJN 

ZJN u članu 39. stav 2. propisuje da prilikom nabavki čija procenjena vrednost nije veća od 500.000 dinara, a ukoliko ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od 500.000 dinara, naručioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona, s tim što su prilikom tih nabavki dužni da spreče postojanje sukoba interesa, obezbede konkurenciju i ugovore cenu na nivou uporedive tržišne. Dakle, u tom slučaju naručioci ne sprovode postupak javne nabavke.

U tom slučaju može se smatrati da je naručilac obezbedio konkurenciju ako pozove najmanje tri lica (ponuđača), koja su sposobna da izvrše nabavku, da podnesu ponudu, što ne znači i da je neophodno da pribavi najmanje tri ponude. Ujedno, naručilac je dužan da obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene. Shodno članu 3. stav 1. tačka 28) ZJN uporediva tržišna cena je cena na relevantnom tržištu uzimajući u obzir predmet javne nabavke, razvijenost tržišta, uslove iz konkursne dokumentacije kao što su način plaćanja, količine, rok isporuke, rok važenja ugovora, sredstvo obezbeđenja, garantni rok i sl.

S druge strane, u članu 39. stav 6. ZJN propisuje mogućnost da u slučaju kada procenjena vrednost pojedinačne javne nabavke male vrednosti nije veća od 500.000 dinara (a postoji obaveza sprovođenja postupka, jer u zbiru sa ostalim istovrsnim nabavkama na godišnjem nivou prelazi taj iznos), naručilac može umesto zaključenja ugovora o javnoj nabavci, najpovoljnijem ponuđaču izdati narudžbenicu ako sadrži bitne elemente ugovora, pri čemu u tom slučaju nije obavezan da sačinjava konkursnu dokumentaciju.

Naime, u tom slučaju naručilac umesto konkursne dokumentacije priprema poziv za podnošenje ponuda koji sadrži podatke o predmetu nabavke, uslove za učešće, kriterijum za dodelu ugovora, kao i druge elemente koji su neophodni za podnošenje prihvatljive ponude.

Dakle, u ovom slučaju je reč o postupku javne nabavke male vrednosti, što podrazumeva sva pravila od donošenja odluke o pokretanju postupka do donošenja odluke o dodeli ugovora/obustavi postupka, s tim što se samo umesto ugovora izdaje narudžbenica i ne priprema se konkursna dokumentacija, već, kako je navedeno, poziv koji sadrži elemente predviđene Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova („Službeni glasnik RS“, broj 86/15). Naime, predmetnim Pravilnikom u članu 6. stav 2. propisano je da prilikom primene odredbe člana 39. stav 6. ZJN naručilac nije u obavezi da pripremi konkursnu dokumentaciju u skladu sa stavom 1. ovog člana. U tom slučaju naručilac umesto konkursne dokumentacije priprema poziv za podnošenje ponuda koji sadrži podatke o predmetu nabavke, uslove za učešće, kriterijum za dodelu ugovora, kao i druge elemente koji su neophodni za podnošenje prihvatljive ponude.

——————————————————————————————————————————-

——————————————————————————————————————————-

Da li se primenjuje ZJN u slučaju nabavke usluge izvršitelja imajući u vidu izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju?

Dana 18.12.2014. godine, donet je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 139/14), koji je stupio na snagu i u primeni je od 26.12.2014. godine, a kojim je izmenjen član 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik“ RS br. 31/11 , 99/11 – dr. zakon, 109/13 – us, 55/14 i 139/14).

Nakon izmena, stavom 1. člana 252. ovog zakona utvrđena je dužnost izvršnog poverioca da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga zahteva od Komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.

U stavu 2. istog člana predviđena je dužnost Komore da na zahtev izvršnog poverioca odgovori u roku od pet dana od dana prijema zahteva, vodeći računa da se izvršitelji određuju ravnomerno, prema azbučnom redu njihovog upisa u Imenik izvršitelja, kao i da je za postupanje po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave iz stava 1. ovog člana nadležan isključivo izvršitelj na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište.

Stav 3. člana 252. predviđa okolnost da Komora ne odgovori na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet dana od dana prijema zahteva, u kojem slučaju će izvršni poverilac sam odrediti izvršitelja na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište, dok stav 4. ovog člana, između ostalog, definiše obavezu izvršitelja da zaključkom odbaci predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave iz stava 1. ovog člana ako mu izvršni poverilac uz predlog za izvršenje ne dostavi odgovor Komore iz koga proizlazi da je za izvršitelja određen izvršitelj kome je predlog podnesen, odnosno ako mu ne dostavi dokaz da Komora nije odgovorila u propisanom roku.

Konačno, stav 5. člana 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisuje da opšti akt kojim se bliže uređuju sadržina i način podnošenja zahteva izvršnog poverioca Komori, sadržina odgovora Komore i način dostavljanja odgovora Komore izvršnom poveriocu donosi Komora, po pribavljenoj saglasnosti ministra, dok je članom 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđena dužnost Komore da opšti akt iz člana 1. ovog zakona donese u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ovaj opšti akt, odnosno Pravilnik o sadržini i načinu podnošenja zahteva izvršnog poverioca Komori izvršitelja za određivanje nadležnog izvršitelja, sadržini odgovora Komore izvršitelja i načinu dostavljanja odgovora Komore izvršitelja izvršnom poveriocu („Službeni glasnik RS“ broj 7/15; u daljem tekstu: Pravilnik) na snazi je i u primeni od 31.01.2015. godine i njime je utvrđena sadržina i način podnošenja zahteva izvršnog poverioca za određivanje nadležnog izvršitelja kome će se podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave iz člana 252. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i sadržina odgovora i način dostavljanja odgovora Komore izvršitelja izvršnom poveriocu.

Tako je, između ostalog, članom 3. stav 1. Pravilnika propisana dužnost izvršnog poverioca da, pre podnošenja predloga za izvršenje nadležnom izvršitelju, Komori izvršitelja uputi zahtev za određivanje izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.

Imajući u vidu pomenute izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, proizlazi da ovaj zakon kao lex specialis, upućuje na primenu posebne procedure u slučaju imenovanja izvršitelja, u skladu sa tim zakonom i Pravilnikom, odnosno da se odredbe ovih propisa primenjuju prilikom nabavki usluga izvršitelja za ona izvršenja koja su u njihovoj isključivoj nadležnosti (čl. 251 – 256. Zakona o izvršenju i obezbeđenju).

Da li se u procenjenu vrednost javne nabavke električne energije, pored cene električne energije uračunavaju i prateći troškovi koje snabdevač električne energije iskazuje u računu?

Članom 64. stav 1. ZJN, propisano je da se procenjena vrednost javne nabavke iskazuje u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost.

Stavom 2. navedenog člana, propisano je da procenjena vrednost javne nabavke obuhvata ukupni plativi iznos ponuđaču.

Dakle, procenjena vrednost određene nabavke predstavlja iznos sredstava koje naručilac očekuje da će utrošiti za pribavljanje određenog dobra, usluge ili radova.

Dakle, procenjena vrednost određene nabavke predstavlja iznos sredstava koje naručilac očekuje da će utrošiti za pribavljanje određenog dobra, usluge ili radova.

Da li postoji obaveza sprovođenja postupka javne nabavke električne energije i gasa za male kupce shodno odredbama Zakona o energetici?

Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS“ broj 145/14), koji je u primeni od 30.12.2014. godine (osim člana 99. koji je u primeni od 01.06.2016. godine) izmenjeni su uslovi za sticanje prava na javno snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom.

Članom 190. stav 1. Zakona o energetici, propisano je da snabdevanje električnom energijom domaćinstava i malih kupaca, kao javna usluga (u daljem tekstu: garantovano snabdevanje) obavlja snabdevač, koga odredi Vlada u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: garantovani snabdevač). Stavom 2. navedenog člana, propisano je da je garantovani snabdevač dužan da pruža garantovano snabdevanje kupcu iz stava 1. ovog člana na njegov zahtev ili po automatizmu, ako kupac ne izabere drugog snabdevača. Članom 191. stav 1. Zakona o energetici, propisano je da se garantovani snabdevač iz člana 190. stav 1. ovog zakona određuje na osnovu sprovedenog postupka javnog tendera i bira se na period od najduže pet godina. Stavom 2. navedenog člana, propisano je da postupak javnog tendera sprovodi Ministarstvo.

Članom 297. Zakona o energetici, propisano je da krajnji kupci prirodnog gasa imaju pravo da slobodno biraju snabdevača na tržištu, s tim što domaćinstva to pravo počinju da ostvaruju 1. januara 2015. godine. Stavom 4. navedenog člana, propisano je da domaćinstva i mali kupci čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem prirodnog gasa, imaju pravo na javno snabdevanje ako ne izaberu drugog snabdevača.

Članom 2. stav 1. tačka 37) Zakona o energetici, propisano je da su mali kupci električne energije krajnji kupci (pravna lica i preduzetnici) koji imaju manje od 50 zaposlenih, ukupan godišnji prihod u iznosu do 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem električne energije napona nižeg od 1 kV i čija je potrošnja električne energije u prethodnoj kalendarskoj godini do 30.000 kWh.

Članom 2. stav 1. tačka 38) Zakona o energetici, propisano je da su mali kupci prirodnog gasa krajnji kupci čija je godišnja potrošnja prirodnog gasa do 100.000 m³ i čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem prirodnog gasa.

Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da mali kupci mogu ostati na javnom snabdevanju i snabdevati se u skladu sa postojećim ugovorima, ali imaju i pravo i mogućnost (ali ne i obavezu) da na tržištu u postupku javne nabavke ugovore snabdevanje sa bilo kojim snabdevačem električnom energijom i prirodnim gasom.

Da li je ponuđač, u situaciji kada nabavlja dobra koja su mu neophodna za izvođenje građevinskih radova, u obavezi da dobavljača od kojeg nabavlja dobra imenuje kao podizvođača u svojoj ponudi?

Pitanje postojanja podizvođača u izvršenju određenog ugovora jeste pitanje neposrednog angažovanja lica u izvršenju istog.

S tim u vezi, ukoliko izvođač radova, za obavljanje određenih radova angažuje drugo lice da izvede određene radove (npr. građevinsko preduzeće prilikom izgradnje objekta angažuje određeno preduzeće ili preduzetnika za obavljanje molersko-farbarskih, podopologačkih, hidrograđevinskih radova i sl.), reč je o angažovanju podizvođača i shodno tome, isti mora biti naveden u ponudi i kasnije u ugovoru i mora ispunjavati uslove propisane članom 75. ZJN.

Suprotno, ne smatra se da je angažovan podizvođač ukoliko izvođač radova od nekog lica nabavlja određena dobra (pri čemu on to može nabavljati i od samo jednog ili od više dobavljača i bez obzira na vrednost tih dobara) koja mu služe za potrebe izvođenja predmetnih radova.

Dakle, ne smatra se da je angažovan podizvođač ukoliko izvođač radova od nekog lica nabavlja određena dobra koja mu služe za potrebe izvođenja predmetnih radova.

Da li ponuđač koji je u otvorenom postupku ponudu podneo samostalno, ima mogućnost da u pregovaračkom postupku, koji se sprovodi u skladu sa članom 35. stav 1. tačka 1) ZJN, u kojem su ponuđači pozvani samo da dopune svoje ponude, istupa sa podizvođačem, ili podnosi zajedničku ponudu, odnosno menja način podnošenja ponude?

Član 35. u stavu 1. pod tačkom 1) ZJN propisuje da naručilac može sprovoditi pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda ako u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu dobije sve neprihvatljive ponude, pod uslovom da se prvobitno određeni uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora ne menjaju. Ako naručilac odluči da u pregovarački postupak pozove samo i sve ponuđače koji su učestvovali u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu da dopune svoje ponude, tako da ih učine prihvatljivim, nije dužan da objavi poziv za podnošenje ponuda.

Shodno navedenim odredbama, u situaciji kada naručilac odluči da u pregovarački postupak pozove samo i sve ponuđače koji su učestvovali u prethodno sprovedenom otvorenom postupku da dopune svoje ponude, tako da ih učine prihvatljivim, ponuđač ne može da učini promenu svog statusa. Dakle, ukoliko ponuđač u otvorenom postupku ponudu podnese samostalno, nema mogućnost da u pregovaračkom, u kojem su ponuđači pozvani samo da dopune svoje ponude, istupa sa podizvođačem, ili podnosi zajedničku ponudu, odnosno menja način podnošenja ponude.

Da li ponuđač u postupku javne nabavke može da bude član zajedničke ponude u jednoj, a podizvođač u drugoj ponudi?

Način podnošenja ponude uređen je članom 87. ZJN. Tako je stavom 3. navedenog člana propisano da ponuđač može da podnese samo jednu ponudu. Dalje je predviđeno da ponuđač koji je samostalno podneo ponudu ne može istovremeno da učestvuje u zajedničkoj ponudi ili kao podizvođač, niti isto lice može učestvovati u više zajedničkih ponuda.

Prema članu 87. stav 5. ZJN naručilac je dužan da odbije sve ponude koje su podnete suprotno zabrani iz stava 4. ovog člana.

Dakle, situacija koja je navedena kao pitanje nije eksplicitno propisana ZJN, odnosno nije kao takva eksplicitno zabranjena ZJN. Međutim, ako pođemo od propisane zabrane da ponuđač koji je samostalno podneo ponudu ne može istovremeno da bude podizvođač u drugoj ponudi (odgovornost za izvršenje ugovora je na ponuđaču koji je samostalno podneo ponudu, ukoliko je njegova ponuda izabrana kao najpovoljnija), te činjenice da prema članu 81. stav 7. ZJN ponuđači koji podnesu zajedničku ponudu odgovaraju neograničeno solidarno prema naručiocu (odgovornost za izvršenje ugovora je na grupi ponuđača, ukoliko je ta ponuda izabrana kao najpovoljnija), mišljenja smo da se između podnošenja samostalne ponude i zajedničke ponude u smislu člana 87. ZJN može napraviti analogija. Shodno navedenom, mišljenja smo da ne bi bilo dozvoljeno da ponuđač koji je član zajedničke ponude, u istom postupku javne nabavke učestvuje kao podizvođač u drugoj ponudi, kao što nije dozvoljeno da ponuđač koji je samostalno podneo ponudu istovremeno učestvuje u drugoj ponudi kao podizvođač.

Međutim, ukoliko je nabavka oblikovana po partijama, bilo bi moguće da ponuđač u jednoj partiji bude član zajedničke ponude, a da u drugoj partiji bude podizvođač u drugoj ponudi.

Da li postoji mogućnost podnošenja zajedničke ponude sa podizvođačem?

Članom 80. stav 1. ZJN, propisano je da je naručilac dužan da u konkursnoj dokumentaciji zahteva od ponuđača da u ponudi navede da li će izvršenje javne nabavke delimično poveriti podizvođaču i da navede u svojoj ponudi, procenat ukupne vrednosti nabavke koji će poveriti podizvođaču, a koji ne može biti veći od 50% kao i deo predmeta nabavke koji će izvršiti preko podizvođača.

Član 87. ZJN, u st. 3. i 4. predviđa da ponuđač može da podnese samo jednu ponudu, i da ponuđač koji je samostalno podneo ponudu ne može istovremeno da učestvuje u zajedničkoj ponudi ili kao podizvođač, niti isto lice može učestvovati u više zajedničkih ponuda.

Član 80. i član 81. ZJN, predviđaju mogućnost da ponuđač u postupku javne nabavke podnese ponudu sa podizvođačem, ali i da ponuda u postupku javne nabavke može biti podneta i od strane grupe ponuđača.

Iz napred navedenih odredbi proizilazi da ZJN predviđa mogućnost da ponuđač podnese ponudu: samostalno, sa podizvođačem ili kao zajedničku ponudu. Istovremeno, ZJN zabranjuje da ponuđač koji je samostalno podneo ponudu u istom postupku učestvuje u zajedničkoj ponudi ili kao podizvođač, a ujedno zabranjuje da isto lice učestvuje u više zajedničkih ponuda u istom postupku javne nabavke.

Međutim, ZJN ne isključuje mogućnost da se ponuda, koja se podnosi kao zajednička, istovremeno podnosi sa podizvođačem, odnosno da ponuda bude podneta od grupe ponuđača koji će izvršenje javne nabavke delimično poveriti podizvođaču. U tom slučaju neophodno je da se iz ponude može utvrditi način na koji je podneta, odnosno da zahtevani dokazi za ispunjavanje uslova za učešće (obaveznih uslova za učešće i drugih uslova, ukoliko su zahtevani za podizvođača) budu podneti u ponudi i za podizvođača.

Takođe, napominjemo da je Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova („Službeni glasnik RS“ br. 29/13 i 104/13) u članu 9. stav 1. propisano da se obrazac ponude priprema tako da, popunjen od strane ponuđača sadrži: opšte podatke o ponuđaču, odnosno svakom ponuđaču iz grupe, kao i podizvođačima (poslovno ime ili skraćeni naziv iz odgovarajućeg registra, adresa sedišta, matični broj i poreski identifikacioni broj, ime osobe za kontakt i dr.).

Da li se smatraju istovrsnim radovi na jednom objektu, ako se na jednom spratu izvode elektro radovi, na drugom mašinski, a na trećem molersko farbarski?

Članom 3. stav 1. tačka 14) ZJN istovrsni radovi definisani su kao radovi koji imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj grupi radova u opštem rečniku nabavke, odnosno istoj grupi delatnosti u okviru Sektora F, u Uredbi o klasifikaciji delatnosti, („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 54/2010), kao i radovi koji se izvode na istoj nepokretnosti, odnosno prema jednom projektu.

Navedeni građevinski radovi predstavljaju radove koji se izvode na istoj nepokretnosti i smatraju se istovrsnim. U tom smislu, reč je o jedinstvenoj javnoj nabavci čija procenjena vrednost predstavlja vrednost svih radova koji se u okviru nje izvode.

Da li se u vezi sa zaključivanjem ugovora o delu i utvrđivanja ukupne procenjene vrednosti na godišnjem nivou, u smislu istovrsnosti i obaveze sprovođenja postupka javne nabavke, sabiraju vrednosti svih ugovora o delu nezavisno od predmeta ugovora o delu?

Član 3. stav 1. tačka 13) ZJN definiše istovrsne usluge kao usluge koje imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1.

Članom 39. stav 1. ZJN propisano je da je javna nabavka male vrednosti, nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 3.000.000 dinara, dok je stavom 2. ovog člana predviđeno da, na nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 400.000 dinara, naručioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona.

Dakle, kod određivanja procenjene vrednosti na godišnjem nivou posmatra se predmet nabavke (namena, svojstva), a ne vrsta ugovora ili ugovorne strane, te je za utvrđivanje obaveze sprovođenja postupka javne nabavke, odnosno mogućnosti da se sprovede određeni postupak, od značaja ukupna procenjena vrednost nabavki istovrsnih usluga na godišnjem nivou.

Samim tim, nisu ugovori o delu predmet istovrsnosti, već se posmatra istovrsnost usluga koje predstavljaju predmet ugovora o delu.

Da li se za oročavanje finansijskih sredstava naručioca kod banke sprovodi postupak javne nabavke?

Članom 3. stav 1. tačka 2) ZJN, ugovor o javnoj nabavci definisan je kao teretni ugovor zaključen u pisanoj ili elektronskoj formi između naručioca i ponuđača u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke, koji za predmet ima nabavku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova. To znači da javna nabavka podrazumeva finansijska davanja koja za predmet imaju nabavku dobara, usluge ili radova.

Prestacija naručioca kod zaključenja ugovora o (oročenoj) štednji jeste davanje novca na štednju, ali ono ne predstavlja finansijski teret za naručioca, već naprotiv, način da se ostvari određena finansijska dobit u skladu sa uslovima štednje. Kako svaka poslovna banka ima svoje uslove oročavanja finansijskih sredstava, naručilac je dužan da uključi konkurenciju, odnosno da sagleda uslove više poslovnih banaka i izabere najbolju ponudu. Prilikom zaključenja ugovora o štednji naručilac je dužan da poštuje pozitivne propise iz oblasti finansija, dok je pitanje izbora poslovne banke pitanje dobrog menadžmenta i domaćinskog upravljanja i poslovanja, ali i pitanje poštovanja određenih procedura izbora, koje samim tim podležu i određenoj kontroli.

Međutim, ukoliko prilikom oročavanja finansijskih sredstava, naručilac ne preuzima bilo kakve finansijske obaveze, ovaj pravni posao ne predstavlja javnu nabavku i na njega se ne primenjuju odredbe ZJN.

Važno je, međutim, napomenuti da ovaj ugovorni (poslovni) odnos ne sme biti uslovljen drugim odnosom između istih ugovornih strana ili da ne uslovljava nastanak drugog odnosa u kojem bi naručilac preuzimao određene finansijske obaveze, na koji način bi izbegao obavezu sprovođenja postupka javne nabavke.

Da li se za finansijsku uslugu – dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu sprovodi postupak javne nabavke?

Finansijske usluge su usluge za koje se sprovodi postupak javne nabavke u skladu sa članom 6. stav 1. ZJN i Prilogom 1, gde su pod kategorijom 6. kao predmet javne nabavke definisane finansijske usluge, i to: 1. usluge osiguranja i 2. bankarske i investicione usluge. Od primene ZJN, u skladu sa članom 7. stav 1. tačka 9), izuzete su samo finansijske usluge u vezi sa emitovanjem, prodajom i kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata, kao i usluge Narodne banke Srbije.

Članom 66. stav 1. ZJN predviđeno je da pri izračunavanju procenjene vrednosti javne nabavke usluga, naručilac mora u vrednost usluge da uračuna i sve troškove vezane za uslugu koje će imati ponuđač. Tako je stavom 2. tačkom 2) istog člana predviđeno da kod bankarskih i drugih finansijskih usluga naručilac uzima u obzir naknade, provizije, kao i druge vrste plaćanja koje terete uslugu, dok je tačkom 3) za usluge kredita navedeno da se u obzir uzima ukupna vrednost kamate za period otplate, naknade i troškovi koji se odnose na odobravanje kredita i izvršenje ugovora o kreditu itd.

Dozvoljeno prekoračenje po računu su sredstva koja banka stavlja na raspolaganje po osnovu zaključenog ugovora. Prilikom korišćenja dozvoljene pozajmice po tekućem računu (dozvoljeni minus po tekućem računu) koriste se sredstva koja ne pripadaju naručiocu, zbog čega se banci plaća odgovarajuća kamata.

Shodno navedenom dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, odnosno dozvoljeni minus, praktično predstavlja jedan oblik kredita (pozajmljena sredstva banke korisniku, na koja se plaća kamata), a kredit jeste predmet javne nabavke.

Da li se za usluge istraživanja sprovodi postupak javne nabavke imajući u vidu odredbu Priloga 1, broj kategorije 8?

Predmet ugovora o javnoj nabavci usluga, shodno članu 6. stav 1. ZJN, su usluge koje su navedene u Prilogu 1. Tako je pod brojem kategorije 8. u okviru Priloga 1, navedeno da su predmet javne nabavke usluga i usluge istraživanja i razvoja (osim nabavki usluga na području istraživanja i razvoja, kod kojih se rezultat istraživanja ne koristi isključivo od strane naručioca za njegove vlastite potrebe, pod uslovom da naručilac takve usluge plaća u potpunosti).

Nabavke na koje se ZJN ne primenjuje predviđene su članom 7. Istim članom nije predviđen izuzetak od primene ZJN u vezi sa uslugama istraživanja i razvoja kod kojih se rezultat istraživanja ne koristi isključivo od strane naručioca, kao što je to bilo predviđeno članom 7. stav 1. tačka 13) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 116/08; u daljem tekstu: ZJN/2008), koji je prestao da se primenjuje 1. aprila 2013. godine.

Naime, članom 7. stav 1. tačka 13) ZJN/2008 bilo je predviđeno da se odredbe tog zakona ne primenjuju na nabavke usluga istraživanja i razvoja, osim u slučaju kada rezultate istraživanja naručilac korisiti isključivo za svoje potrebe u obavljanju svojih delatnosti, pod uslovom da troškove tih usluga snosi u potpunosti naručilac. Ukoliko je reč o javnim nabavkama dobara isključivo za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenata, a ne u svrhu ostvarivanja dobiti, niti da bi se nadoknađivali troškovi istraživanja i razvoja ZJN/2008 je predviđao mogućnost primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 2) tog zakona. Ako su predmet javne nabavke bili radovi isključivo za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenata, a ne u svrhu ostvarivanja dobiti, niti da bi se nadoknađivali troškovi istraživanja i razvoja, ZJN/2008 je predviđao mogućnost primene pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva u skladu sa članom 23. stav 1. tačka 3) istog zakona.

S tim u vezi ukazujemo da su važećim ZJN učinjene izmene u vezi predmeta javne nabavke u svrhu istraživanja, odnosno usluge u svrhu istraživanja više ne predstavljaju izuzetak od primene ZJN (nisu predviđene članom 7. kojim su definisane nabavke na koje se ZJN ne primenjuje), za dobra i radove u svrhu istraživanja više nisu predviđeni osnovi za pregovaranje (nisu predviđeni članom 35. i 36. ZJN). Naime, predmet javne nabavke u svrhu istraživanja po ZJN ima isti tretman kao da je u pitanju drugi predmet javne nabavke (ili druga usluga istraživanja), odnosno primenjuju se opšta pravila ZJN. Samim tim, bez primene ZJN je moguće ako je ispunjen neki od osnova koji je predviđen članom 7. ZJN, dok je primena pregovaračkog postupka moguća ukoliko su ispunjeni uslovi za njihovu primenu, a koji su propisani članom 35. i 36. ZJN.

Činjenica da je u Prilogu 1. ZJN, pod tačkom 8. navedeno usluge istraživanja i razvoja (osim nabavki usluga na području istraživanja i razvoja, kod kojih se rezultat istraživanja ne koristi isključivo od strane naručioca za njegove vlastite potrebe, pod uslovom da naručilac takve usluge plaća u potpunosti), a što je preuzeto iz Aneksa IA ZJN/2008 gde je pod tačkom 8. takođe bilo predviđeno usluga istraživanja i razvoja (osim nabavki usluga na području istraživanja i razvoja, kod kojih se rezultat istraživanja ne koristi isključivo od strane naručioca za njegove vlastite potrebe, pod uslovom da naručilac takve usluge plaća u potpunosti), odnosno nije usklađeno sa odredbom člana 7. ZJN, ne predstavlja samo po sebi osnov za izuzetak od primene ZJN. Naime, u ZJN/2008 je bilo navedeno izuzeće upravo zbog člana 7. stav 1. tačka 13) ZJN/2008 (deo u zagradi pod tačkom 8. Aneksa IA ZJN/2008 je predstavljalo usklađivanje sa odredbom člana 7. stav 1. tačka 13) ZJN/2008).

Shodno izloženom mišljenja smo da usluge istraživanja nisu izuzete od primene ZJN, odnosno da naručilac u vezi sa tim uslugama primenjuje opšta pravila ZJN, bez obzira da li je reč o nabavci usluga na području istraživanja i razvoja, kod kojih se rezultat istraživanja ne koristi isključivo od strane naručioca za njegove vlastite potrebe, a pod uslovom da naručilac takve usluge plaća u potpunosti, ili je reč o drugim uslugama istraživanja.

Da li naručilac u konkursnim dokumentacijama za javne nabavke radova, može da predvidi vrednost prosečnog bruto norma-časa za eventualne dodatne (nepredviđene) radove kao jedan od elemenata kriterijuma za ocenjivanje ponuda?

Član 84. stav 2. ZJN predviđa da elementi kriterijuma na osnovu kojih naručilac dodeljuje ugovor moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju stajati u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke.

Određivanje elementa kriterijuma, koji se neposredno ne odnosi na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci, već na budući, potencijalni ugovor, čiji je nastanak neizvestan i nepredvidiv i koji se pritom zaključuje u posebnom postupku javne nabavke, nije u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke, te kao takav nije u skladu sa odredbama ZJN.

U prilog ovog mišljenja, govori i načelan pravni stav Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, zauzet na 8. Opštoj sednici, održanoj 27.12.2013. godine u kojem se navodi:

„Kao elemente kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda iz člana 85. stav 2. Zakona o javnim nabavkama naručilac može da koristi samo one elemente koji se odnose na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci. Dakle, kao elementi kriterijuma ne mogu se koristiti oni elementi koji se odnose na realizaciju nekih drugih, ranije zaključenih ugovora koje je izvršavao ponuđač, kao ni ostale okolnosti koje nisu u vezi sa izvršenjem konkretnog ugovora o javnoj nabavci.“

Da li se za nabavku izdanja Službenog glasnika može primeniti član 7. stav 1. tačka 1) ZJN?

Član 7. ZJN reguliše izuzeće od primene ZJN. Tako je tačkom 1) ovog člana predviđeno da odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na nabavke od lica ili organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju naručiocem i koje su nosioci isključivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke.

Član 3. stav 1. tačka 24) ZJN definiše isključivo pravo kao pravo na osnovu kojeg određeno lice jedino može obavljati određenu delatnost na određenom geografskom području, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili pojedinačnog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zaključila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava.

Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata („Službeni glasnik RS“, broj 45/2013) u članu 1. propisuje da je republičko službeno glasilo „Službeni glasnik Republike Srbije“, te da je izdavanje Službenog glasnika delatnost od opšteg interesa, koju obavlja javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija, dok član 2. ovog zakona definiše koji se akti obavezno objavljuju u Službenom glasniku, a član 18. propisuje osnovna i posebna izdanja Službenog glasnika.

Članom 2. ovog zakona definisano je da se u Službenom glasniku, u skladu sa ovim zakonom, obavezno objavljuju: akti Narodne skupštine, međunarodni sporazumi, akti predsednika Republike, akti Vlade, akti ministarstava i posebnih organizacija, akti Ustavnog suda, akti Visokog saveta sudstva, akti Državnog veća tužilaca, akti sudova i javnih tužilaštava, akti drugih republičkih organa, akti Narodne banke Srbije, presude Evropskog suda za ljudska prava, odluke ugovornih tela Ujedinjenih nacija za zaštitu ljudskih prava, propisi koje donose imaoci javnih ovlašćenja, drugi akti za koje je to određeno zakonom, prečišćeni tekstovi i ispravke akata.

Član 18. predmetnog zakona propisuje da Službeni glasnik ima osnovno izdanje i posebna izdanja, te da osnovno izdanje predstavlja „Službeni glasnik Republike Srbije“, a da su posebna izdanja Službenog glasnika „Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori“ i „Službeni glasnik Republike Srbije – Prosvetni glasnik“.

Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata jeste zakon koji je donela Republika Srbija, a kojim se JP „Službeni glasnik“ dodeljuje isključivo pravo na objavljivanje osnovnih i posebnih izdanja, a čija je i cena utvrđena aktom Vlade.

Kako je JP „Službeni glasnik“ jedini koji obavlja delatnost izdavanja republičkog službenog glasnika, to znači da za obavljanje predmetne delatnosti ne postoji konkurencija u RS, te kod nabavke predmetnog glasila, i opšteg i posebnog izdanja, ne postoji obaveza primene ZJN, saglasno članu 7. stav. 1. tačka 1) ZJN.

Napominjemo da je neophodno napraviti razliku između predmetne delatnosti, na koju se odnosi postojanje isključivog prava i ostalih delatnosti koje obavlja JP „Službeni glasnik“, a kod kojih postoji konkurencija na tržištu (izdavanje knjiga, publikacija, časopisa, usluge dizajna, grafičke i tehničke pripreme za štampu, usluge štampanja i dr.).

Ako je procenjena vrednost javne nabavke dobara, oblikovane po partijama, 600.000.000 dinara, da li je naručilac u obavezi da zahteva bankarsku garanciju i za partiju čija je procenjena vrednost manja od iznosa iz člana 57. ZJN (manja od iznosa od 250.000.000 dinara)?

Članom 61. stav 7. ZJN propisano je da naručilac može u konkursnoj dokumentaciji da navede vrstu sredstava finansijskog obezbeđenja kojim ponuđači obezbeđuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne nabavke, kao i ispunjenje svojih ugovornih obaveza, odnosno za povraćaj avansnog plaćanja (različiti oblici ručne zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari, hipoteka, menica, jemstvo drugog pravnog lica sa odgovarajućim bonitetom, bankarske garancije, polise osiguranja i dr.). Stavom 8. istog člana predviđeno je da je naručilac dužan da zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa ako je konkursnom dokumentacijom predviđeno avansno plaćanje, bez obzira na procenat ili iznos avansa.

Dalje je stavom 9. propisano da u slučaju sprovođenja postupka javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona (veća od 250.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno veća od 500.000.000 dinara za radove), naručilac je u obavezida zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza.

Član 68. stav 1. ZJN propisuje da kad je predmet javne nabavke oblikovan po partijama, naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije. Stav 2. istog člana propisuje da procenjena vrednost javne nabavke oblikovane po partijama uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period za koji se zaključuje ugovor.

Shodno izloženom, naručilac nije u obavezi da u svakom postupku javne nabavke zahteva sredstva finansijskog obezbeđenja. Međutim od navedenog pravila postoje izuzeci. Naime, ukoliko je naručilac u konkursnoj dokumentaciji predvideo avansno plaćanje, dužan je da u konkursnoj dokumentaciji zahteva i sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa, bez obzira na procenat ili iznos avansa. Drugi izuzetak odnosi se na sprovođenje postupka javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od 250.000.000 dinara za dobra i usluge i 500.000.000 dinara za radove, u kom slučaju naručilac ima obavezu da, shodno citiranim odredbama ZJN, zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza.

Ukoliko je naručilac oblikovao nabavku po partijama, mišljenja smo da je potrebno posmatrati vrednost partije u smislu obaveze dostavljanja bankarske garancije kao sredstva obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza, odnosno vrednosti iz partija koje se dodeljuju istom ponuđaču, ukoliko se za više partija zaključuje jedan ugovor o javnoj nabavci.

Načelo efikasnosti i ekonomičnosti, u članu 9. stav 2. ZJN, predviđa da je naručilac dužan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i dodela ugovora vrši u rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za postupak i izvršenje javne nabavke. Troškovi pribavljanja sredstva obezbeđenja za ponuđače su veći, a samim tim i troškovi za postupak javne nabavke (po pravilu veća ponuđena cene), ako se kao sredstvo obezbeđenja pribavlja bankarska garancija.

S tim u vezi, mišljenja smo da odredbu ZJN, po kojoj je obaveza naručioca da u postupku javne nabavke čija je procenjena vrednost za dobra i usluge veća od 250.000.000 dinara, treba posmatrati analogno ukoliko je predmet javne nabavke oblikovan po partijama, s obzirom da svaka partija mora da ima svoju procenjenu vrednost, u odnosu na koju se i određuje izabrani ponuđač, a samim tim i obaveza dostavljanja bankarske garancije kao sredstva obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza (ista se odnosi samo na izabranog ponuđača). Dakle, ukoliko je vrednost određene partije preko 250.000.000 dinara naručilac bi imao obavezu da zahteva od izabranog ponuđača dostavljanje bankarske garancije kao sredstva obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza.

Da li naručilac treba da sprovodi postupak javne nabavke prilikom izbora podizvođača u situaciji kada nastupa kao ponuđač?

Član 3. stav 1. tačka 1) ZJN definiše javnu nabavku kao nabavku dobara, usluga ili radova od strane naručioca, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom, dok je u tački 2) propisano da je ugovor o javnoj nabavci teretni ugovor zaključen u pisanoj ili elektronskoj formi između naručioca i ponuđača u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke, koji za predmet ima nabavku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova.

Članom 3. stav 1. tačka 3) ZJN određeno je da je ponuđač lice koje u postupku javne nabavke ponudi dobra, pružanje usluga ili izvođenje radova. Tačkom 7) istog člana ZJN dobavljač je definisan kao ponuđač sa kojim je zaključen okvirni sporazum ili ugovor o javnoj nabavci.

Član 87. reguliše način podnošenja ponude (samostalno, zajednička ponuda ili ponuda sa podizvođačem). Odredbe člana 80. ZJN uređuju ponudu sa podizvođačem, dok odredbe člana 81. regulišu podnošenje zajedničke ponude od strane grupe ponuđača.

Ako posmatramo naručioca, on se može pojaviti u više uloga:
1) po pravilu, naručilac nabavlja dobra, usluge i radove u skladu sa svojim potrebama i planom nabavki i za njih ima obavezu da sprovodi postupke javnih nabavki;
2) međutim, ima naručilaca koji nabavljaju, ali ne za svoje potrebe (ili potrebe drugih korisnika), već tržišno nastupaju, odnosno nabavljaju dobra i usluge radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi pružanja usluga ili izvođenja radova na tržištu – u slučaju takvih nabavki, ZJN pod određenim uslovima predviđa izuzetak od primene ZJN (regulisano članom 7. stav 1. tačka 6) ZJN);
3) manji broj naručilaca ima ulogu i ponuđača u postupcima javnih nabavki – u tom slučaju oni mogu samostalno podneti ponudu, ili podneti ponudu sa podizvođačem, odnosno da učestvuju u okviru zajedničke ponude.

Mišljenja smo da slučajevi pod 2) i 3), pod određenim uslovima (uslovi iz člana 7. stav 1. tačka 6) ZJN, odnosno pravila u vezi načina podnošenja ponuda), nemaju u tim situacijama karakter javne nabavke sa stanovišta lica koje ima status naručioca (npr. javno komunalno preduzeće), ali se u tim slučajevima dalje pojavljuje kao ponuđač dobara, usluga ili radova na tržištu (npr. nabavlja dobra radi dalje prodaje, ili se pojavljuje kao ponuđač u postupku javne nabavke kod drugog naručioca).

Naime, nabavka dobara, usluga ili radova, u smislu ZJN, podrazumeva sticanje nekog prava nad predmetom javne nabavke na osnovu teretnog ugovora, zaključenog između naručioca i ponuđača u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke. S druge strane, podizvođački ugovor predstavlja modalitet ugovornog povezivanja privrednih društava (i drugih privrednih subjekata). Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003) propisuje različite mogućnosti ugovornog povezivanja privrednih subjekata, od kojih su neki pravno regulisani. U svim ovim formama ugovornog povezivanja svaka ugovorna strana zadržava svoj pravni subjektivitet, uz ograničenja u određenim segmentima. Primera radi, kod izvođenja radova izvođač radova (glavni izvođač), koji zaključuje ugovor sa naručiocem posla, može pod određenim uslovima, u slučaju da sam ne poseduje kapacitete za izvođenje svih radova, zaključiti ugovore sa drugim izvođačima-podizvođačima (tzv. podugovaranje). Rešenje ovog pitanja, zavisno je od pravnog režima dozvoljenosti podugovaranja, u principu je pozitivno za glavnog izvođača i predstavlja slobodu izbora, kako u pogledu izbora samog podizvođača, tako i u pogledu donošenja odluke da li će angažovati podizvođače.

U vezi sa angažovanjem podizvođača u postupku javne nabavke, kao vidom podugovaranja, ZJN predviđa:
1) angažovanje podizvođača, prema članu 80. stav 3. ZJN, ali kroz zahtev prema ponuđaču da je dužan navesti naziv podizvođača, ukoliko u ponudi navede da će delimično izvršenje nabavke poveriti podizvođaču i predviđa da će, ukoliko ugovor između naručioca i ponuđača bude zaključen, taj podizvođač biti naveden u ugovoru;
2) ograničenje potpune slobode ugovaranja međusobnog odnosa izvođača i podizvođača, prema odredbi člana 80. stav 1. ZJN, jer je predviđeno da procenat ukupne vrednosti nabavke koji će izvođač poveriti podizvođaču ne može biti veći od 50 %;
3) ograničenje slobode kod izbora podizvođača, kako u pogledu izbora samog podizvođača, tako i u pogledu donošenja odluke da li će angažovati podizvođače, prema članu 80. stav 2. ZJN kojim je definisano da u slučaju sprovođenja postupka javne nabavke u cilju zaključenja okvirnog sporazuma ili pojedinačne javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od 45 miliona (za dobra i usluge), odnosno preko 60 miliona dinara (za radove), naručilac može zahtevati od ponuđača da određeni deo javne nabavke, po vrednosti ili predmetu, izvrši preko podizvođača koji je preduzetnik ili malo pravno lice.

Na osnovu svega izloženog, mišljenja smo da naručilac koji namerava da zajedno sa podizvođačem nastupi kao ponuđač u postupku javne nabavke, nema obavezu da za izbor podizvođača u cilju zaključenja takvog podizvođačkog ugovora sprovodi postupak javne nabavke.

Ako je ponuđač u postupku javne nabavke privredno društvo sa ograničenom odgovornošću i dvodomnim sistemom upravljanja, da li i za članove nadzornog odbora postoji obaveza podnošenja potvrde nadležnog suda u pogledu ispunjenosti uslova iz člana 75. stav 1. tačka 2) ZJN?

Član 75. stav 1. tačka 2) ZJN propisuje da ponuđač u postupku javne nabavke mora dokazati da on i njegov zakonski zastupnik nije osuđivan za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, da nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare.

Član 77. stav 1. tačka 2) ZJN predviđa da ispunjenost uslova iz člana 75. stav 1. ovog zakona ponuđač dokazuje dostavljanjem potvrde nadležnog suda.

Članom 21. stav 2. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova („Službeni glasnik RS“, broj 29/13 i 104/13; u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da ispunjenost obaveznih uslova za učešće u postupku javne nabavke, pravno lice kao ponuđač dokazuje dostavljanjem izvoda iz kaznene evidencije, odnosno uverenja nadležnog suda i nadležne policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova da ono i njegov zakonski zastupnik nije osuđivan za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, da nije osuđivan za neko od krivičnih dela protiv privrede, krivična dela protiv zaštite životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare.

Član 31. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011; 83/2014) propisuje da su zakonski (statutarni) zastupnici društva u smislu ovog zakona lica koja su ovim zakonom kao takva određena za svaki pojedini oblik društva.

Saglasno članu 198. Zakona o privrednim društvima, upravljanje Društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno, pri čemu su, u slučaju jednodomnog upravljanja, organi Društva: skupština i jedan ili više direktora, a u slučaju dvodomnog upravljanja: skupština, nadzorni odbor i jedan ili više direktora.

Odredbom člana 218. stav 1. Zakona o privrednim društvima predviđeno je da Društvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici Društva.

Na osnovu izloženog, mišljenja smo da ponuđač (Društvo) radi ispunjenosti uslova iz člana 75. stav 1. tačka 2) ZJN, dostavlja dokaze, propisane članom 77. stav 1. tačka 2) ZJN, odnosno članom 21. stav 1. tačka 2) Pravilnika, za Društvo (ponuđač) i zakonskog zastupnika Društva (direktor/direktori), a ne i za članove nadzornog odbora. Nadzorni odbor i njegovi članovi nisu zakonski zastupnici društva, već, pored ostalog, nadziru rad direktora.

Da li naručilac svoje potraživanje koje ima prema drugom pravnom licu može da namiri isporukom dobara od tog pravnog lica (dužnika), bez sprovođenja postupka javne nabavke?

U konkretnom slučaju naručilac ima potraživanje prema pravnom licu za pružene komunalne usluge, te postavlja pitanje da li bi svoj dug mogao da namiri isporukom kamiona ili nekom drugom robom od dužnika bez sprovođenja postupka javne nabavke.

Ukoliko naručilac ima potrebu za nabavkom kamiona ili drugih dobara, ima obavezu da za datu nabavku sprovede postupak javne nabavke u skladu sa ZJN i da na transparentan način i kroz obezbeđivanje konkurencije dođe do najpovoljnije ponude. Samim tim, naručilac ne može pribavljati dobra na način što će potraživanje koje ima prema dužniku, namiriti pribavljanjem kamiona ili neke druge robe od dužnika, bez primene ZJN. Takvo postupanje značilo bi privilegovan položaj ponuđača koja imaju dug prema naručiocu, jer bi praktično sve ostale potencijalne ponuđače isključilo iz mogućnosti da konkurišu za isporuku dobara. Takvo postupanje naručioca nije ni u skladu sa načelima javnih nabavki.

Dakle, ponuđač koji ima dug prema naručiocu (dužnik po nekom drugom pravnom poslu), ne može da ima prednost u odnosu na druge potencijalne ponuđače i da njegov dug bude osnov da se odredbe ZJN ne primene kod određene nabavke dobara, usluga ili radova.

Da li ogranak stranog pravnog lica, koji je registrovan u Republici Srbiji, može ispunjenost dodatnih uslova za učešće da dokazuje referencama matičnog preduzeća iz zemlje sedišta, odnosno da li mogu da dokazuju zajedno, kao i da li postoji obaveza dostavljanja dokaza o ispunjenosti obaveznih uslova za učešće i za matično preduzeće?

Članom 75. stav 1. ZJN, propisani su obavezni uslovi za učešće koje mora da ispuni svaki ponuđač da bi mogao učestvovati u postupku javne nabavke. Pored njih, naručilac može odrediti i dodatne uslove u pogledu finansijskog, poslovnog, tehničkog i kadrovskog kapaciteta kada je to potrebno, kao i druge uslove vodeći računa da ti uslovi ne diskriminišu ponuđače i da su u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke, sve u skladu sa članom 76. ZJN.

Članom 77. ZJN, propisan je način dokazivanja ispunjenosti uslova iz čl. 75. i 76. ZJN. Isto je bliže uređeno Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova („Službeni glasnik RS“, br. 29/13 i 104/13).

Članom 567. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014), propisano je da je ogranak privrednog društva (u daljem tekstu: ogranak) izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Stavom 2. istog člana propisano je da ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Stavom 3. navedenog člana propisano je da privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.

Članom 573. stav 1. Zakona o privrednim društvima, propisano je da je ogranak stranog privrednog društva njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu navedeno, da je ogranak stranog privrednog društva organizacioni deo privrednog društva preko koga strano privredno društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji, kao i da ogranak stranog privrednog društva nema status pravnog lica, da u pravnom prometu istupa u ime i za račun matičnog privrednog društva, mišljenja smo da se obaveza dokazivanja obaveznih uslova iz člana 75. ZJN odnosi pre svega na strano (matično) privredno društvo koje u predmetnom postupku javne nabavke nudi dobra, usluge ili radove i koje na teritoriji Republike Srbije posluje preko svog osnovanog ogranka. Pored navedenog, strano privredno društvo mora da dostavi navedene dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 75. ZJN i za ogranak stranog privrednog društva, kada ogranak istupa u njegovo ime i za njegov račun.

Mišljenja smo da dokazivanje dodatnih uslova iz člana 76. ZJN može vršiti strano privredno društvo koje u predmetnom postupku javne nabavke nudi dobra, usluge ili radove i koje na teritoriji Republike Srbije posluje preko svog osnovanog ogranka, a može i ogranak stranog privrednog društva.

Pri tome ukazujemo da je članom 79. stav 9. ZJN propisano da ako se u državi u kojoj ponuđač ima sedište ne izdaju dokazi iz člana 77. ovog zakona, ponuđač može, umesto dokaza, priložiti svoju pisanu izjavu, datu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću overenu pred sudskim ili upravnim organom, javnim beležnikom ili drugim nadležnim organom te države.

Imajući u vidu izloženo, ZJN daje mogućnost stranom ponuđaču, ukoliko se u državi u kojoj ima sedište, ne izdaju isprave koje u smislu člana 77. ZJN predstavljaju dokaze obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke, da dostavi svoju pisanu izjavu, overenu od strane nadležnog sudskog ili upravnog organa te države, kojom pod krivičnom i materijalnom odgovornošću garantuje da ispunjava predmetni uslov. Naručilac tada ovakvu izjavu stranog ponuđača prihvata kao odgovarajuću zamenu za traženi dokaz. Posebno ističemo, da naručilac može ukoliko smatra da je neophodno, da proveri da li se zaista u državi u kojoj strani ponuđač ima sedište ne izdaje traženi dokaz.

Da li je ponuđač ili podnosilac prijave u obavezi da, kao dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 75. stav 1. tačka 4) ZJN, dostavi uverenje da je izmirio obaveze po osnovu lokalnih javnih prihoda od lokalne samouprave iz mesta u kome ima registrovano sedište ili je dužan da dostavlja uverenja lokalnih samouprava iz svih gradova/opština gde ima imovinu i gde plaća lokalne javne dažbine?

Članom 75. stav 1. tačka 4) ZJN, kao obavezni uslov za učešće, propisano je da ponuđač u postupku javne nabavke mora dokazati da je izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji.

Članom 21. stav 1. tačka 4) Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova („Službeni glasnik RS“, br. 29/2013 i 104/13), propisano je da ispunjenost navedenog obaveznog uslova za učešće u postupku javne nabavke, pravno lice kao ponuđač, ili podnosilac prijave, dokazuje dostavljanjem uverenja Poreske uprave Ministarstva finansija da je izmirio dospele poreze i doprinose i uverenje nadležne lokalne samouprave da je izmirio obaveze po osnovu izvornih lokalnih prihoda.

Članom 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 i 125/2014) propisano je da jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, kao što su npr. porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon; lokalne administrativne takse; lokalne komunalne takse; naknade za korišćenje javnih dobara, u skladu sa zakonom i dr.

Članom 60. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, propisano je da jedinica lokalne samouprave u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše javne prihode iz člana 6. ovog zakona počev od 1. januara 2007. godine.

Dakle, jedinica lokalne samouprave ima ovlašćenja da naplaćuje navedene prihode ostvarene na njenoj teritoriji, te je i nadležna za izdavanje uverenja da je poreski obveznik izmirio iste.

Imajući u vidu navedeno, ponuđač je dužan da kao dokaz o ispunjenosti obaveznog uslova za učešće iz člana 75. stav 1. tačka 4) ZJN, pored uverenja Poreske uprave Ministarstva finansija da je izmirio dospele poreze i doprinose, dostavi i uverenja svih nadležnih lokalnih samouprava na kojima se ponuđač vodi kao poreski obveznik izvornih lokalnih prihoda.

Dakle, ukoliko ponuđač ima obavezu plaćanja poreza i drugih javnih dažbina u više lokalnih samouprava, potvrde tih uprava jedinica lokalnih samouprava takođe predstavljaju dokaze na okolnost da ponuđač ispunjava obavezni uslov za učešće iz člana 75. stav 1. tačka 4) ZJN.

Da li naručilac prekida stručnu ocenu ponuda kako bi Uprava za javne nabavke donela zaključak o postojanju negativne reference?

Ukoliko naručilac ima dokaz negativne reference iz člana 82. ZJN, pri stručnoj oceni ponuda postupa u skladu sa istim članom, odnosno pod propisanim uslovima će odbiti ponudu ponuđača sa negativnom referencom. Dakle, u konkretnom slučaju ne radi se o prethodnom pitanju o kojem odlučuje Uprava za javne nabavke.

Naime, članom 82. stav 1. ZJN, propisano je da će naručilac odbiti ponudu ukoliko poseduje dokaz da je ponuđač u prethodne tri godine u postupku javne nabavke:
1) postupao suprotno zabrani iz čl. 23. i 25. ovog zakona;
2) učinio povredu konkurencije;
3) dostavio neistinite podatke u ponudi ili bez opravdanih razloga odbio da zaključi ugovor o javnoj nabavci, nakon što mu je ugovor dodeljen;
4) odbio da dostavi dokaze i sredstva obezbeđenja na šta se u ponudi obavezao.

Članom 82. stav 2. ZJN, propisano je da će naručilac odbiti ponudu ukoliko poseduje dokaz koji potvrđuje da ponuđač nije ispunjavao svoje obaveze po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama koji su se odnosili na isti predmet nabavke, za period od prethodne tri godine. Stavom 3. je dalje predviđeno da dokaz iz st. 1. i 2. ovog člana može biti:
1) pravosnažna sudska odluka ili konačna odluka drugog nadležnog organa;
2) isprava o realizovanom sredstvu obezbeđenja ispunjenja obaveza u postupku javne nabavke ili ispunjenja ugovornih obaveza;
3) isprava o naplaćenoj ugovornoj kazni;
4) reklamacije potrošača, odnosno korisnika, ako nisu otklonjene u ugovorenom roku;
5) izveštaj nadzornog organa o izvedenim radovima koji nisu u skladu sa projektom, odnosno ugovorom;
6) izjava o raskidu ugovora zbog neispunjenja bitnih elemenata ugovora data na način i pod uslovima predviđenim zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi;
7) dokaz o angažovanju na izvršenju ugovora o javnoj nabavci lica koja nisu označena u ponudi kao podizvođači, odnosno članovi grupe ponuđača;
8) drugi odgovarajući dokaz primeren predmetu javne nabavke, određen konkursnom dokumentacijom, koji se odnosi na ispunjenje obaveza u ranijim postupcima javne nabavke ili po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama.

Članom 82. stav 4. ZJN predviđeno je da naručilac može odbiti ponudu ako poseduje dokaz iz stava 3. tačka 1) ovog člana (pravosnažna sudska odluka ili konačna odluka drugog nadležnog organa), koji se odnosi na postupak koji je sproveo ili ugovor koji je zaključio i drugi naručilac ako je predmet javne nabavke istovrstan.

Dakle, ZJN je članom 82. definisao šta se smatra negativnom referencom i na koji način se dokazuju iste, odnosno u kojim situacijama je naručilac dužan/može da odbije ponudu ponuđača u predmetnom postupku javne nabavke zbog postupanja ponuđača u postupku javne nabavke, kao i neispunjenja ugovornih obaveza.

Da bi naručilac odbio ponudu ponuđača, pozivajući se na član 82. stav 2. ZJN (neispunjavanje obaveza po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama), neophodno je da budu kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
– da naručilac poseduje dokaz o tome da ponuđač nije ispunjavao svoje ugovorne obaveze iz ranijih ugovora o javnim nabavkama;
– da ponuđač nije ispunjavao svoje obaveze iz ranijih ugovora o javnim nabavkama koje se isključivo odnose na isti predmet javne nabavke za koji naručilac sada sprovodi postupak javne nabavke;
– da ponuđač nije ispunjavao svoje obaveze iz ranijih ugovora o javnim nabavkama za period od prethodne tri godine.

Samim tim, ako naručilac u konkretnom postupku javne nabavke poseduje dokaz iz člana 82. stav 3. ZJN, koji potvrđuje da ponuđač nije ispunjavao svoje obaveze po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama, koji se odnosi na isti predmet javne nabavke i to za period od prethodne tri godine, dužan je da odbije ponudu tog ponuđača. U tom slučaju naručilac ne čeka da Uprava za javne nabavke donese zaključak o postojanju negativne reference, jer je donošenje istog uslovljen pravilima iz člana 83. ZJN.

Odluka kojom se okončava postupak javne nabavke u skladu sa članom 108. (odluka o dodeli ugovora) ili članom 109. ZJN (odluka o obustavi postupka) mora biti obrazložena, odnosno naručilac je u obavezi da navede koje su ponude odbijene i razloge za njihovo odbijanje. Shodno navedenom, ukoliko naručilac određenu ponudu odbije pozivajući se na postojanje negativne reference, dužan je da navede razloge (i dokaze) odbijanja u skladu sa članom 82. i 83. ZJN. S druge strane, ako naručilac odbije ponudu navodeći da ponuđač ima negativnu referencu, taj ponuđač je u mogućnosti da u postupku zaštite prava osporava postupanje naručioca (donetu odluku) ukoliko smatra da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odbijanje ponude u slučaju negativne reference (da u konkretnom ne postoji negativna referenca).

Napominjemo da je u fazi stručne ocene ponuda utvrđivanje negativne reference na naručiocu, odnosno da isto ne predstavlja prethodno pitanje koje rešava Uprava za javne nabavke. Postupanje Uprave je u vezi sa vođenjem Spiska negativnih referenci, koje je regulisano članom 83. ZJN.

Kako se vrši upis ponuđača u Spisak negativnih referenci?

Za upis ponuđača u Spisak negativnih referenci, koji vodi Uprava za javne nabavke, potrebno je da je Uprava donela zaključak o utvrđivanju postojanja negativne reference i da je isti postao konačan.

Svaki naručilac, shodno članu 83. stav 1. ZJN, ima obavezu da odmah i bez odlaganja dostavi Upravi za javne nabavke dokaz negativne reference. Dakle, naručioci dostavljaju Upravi dokaze negativne reference, a u vezi sa utvrđivanjem i vođenjem pomenutog Spiska negativnih referenci, a ne odlučivanja primene negativne reference u konkretnoj stručnoj oceni ponuda određenog naručioca.

Da bi Uprava za javne nabavke za određenog ponuđača donela zaključak o utvrđivanju postojanja negativne reference potrebno je da Uprava:
1) od naručioca za tog ponuđača primi pravosnažnu sudsku odluku ili konačnu odluku drugog nadležnog organa, za koji je utvrdila da je odgovarajući dokaz negativne reference;
2) od najmanje tri međusobno nepovezana naručioca u periodu od najviše godinu dana za istog ponuđača primi dokaz negativne reference iz člana 82. stav 3. tačka 2) do 8) ZJN, bez obzira da li se odnose na istovrstan predmet nabavke, za koji je utvrdila da su odgovarajući dokazi negativne reference.

Dakle, za donošenje zaključka o utvrđivanju postojanja negativne reference od strane Uprave za javne nabavke nije dovoljno da je Uprava primila dokaz o postojanju negativne reference od strane samo jednog naručioca (sem, ako u tom slučaju nije reč o pravosnažnoj sudskoj ili konačnoj odluci drugog nadležnog organa).

Ukoliko Uprava za javne nabavke donese zaključak o postojanju negativne reference, ponuđač na kojeg se ista odnosi ima mogućnost da u roku od 8 dana od dana prijema zaključka podnese žalbu Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Prema članu 83. stav 4. ZJN žalba odlaže upis u spisak negativnih referenci.

Ako žalba bude odbijena, ili ukoliko ista ne bude podneta, te zaključak postane konačan, vrši se upis negativne reference u Spisak negativnih referenci, koji se objavljuje na Portalu javnih nabavki, kako bi bio dostupan svim naručiocima.

Ako je ponuđač upisan u Spisak negativnih referenci, svaki naručilac ima obavezu da odbije ponudu tog ponuđača kao neprihvatljivu, pod uslovom da je predmet javne nabavke istovrsan predmetu za koji je ponuđač dobio negativnu referencu. Vreme važenje negativne reference navodi su u Spisku negativnih referenci.

Da li naručilac može da koristi negativnu referencu drugog naručioca?

Da bi naručilac koristio negativnu referencu drugog naručioca/naručilaca neophodno je:
1) da naručilac poseduje pravosnažnu sudsku odluku ili konačnu odluku drugog nadležnog organa, pod uslovom da je predmet javne nabavke istovrsan (uslov iz člana 82. stav 4. ZJN);
2) da se ponuđač nalazi na Spisku negativnih referenci, pod uslovom da je predmet javne nabavke istovrsan predmetu za koji je ponuđač dobio negativnu referencu (član 83. stav 11. ZJN).

Spisak negativnih referenci biće objavljen na Portalu javnih nabavki kada se ispune zakonom propisani uslovi za upis ponuđača u Spisak negativnih referenci.

Da li se različite vrste edukacija i seminara smatraju istovrsnim uslugama na godišnjem nivou?

Rezime: Za pitanje istovrsnosti usluga od značaja je da kumulativno budu ispunjena tri uslova, odnosno da usluge imaju istu namenu, ista svojstva i da pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1. Međutim, ukoliko su usluge po svojoj prirodi različite, odnosno nemaju ista svojstva, ili nemaju istu namenu, te i ako potencijalni ponuđači nisu isti, u tom slučaju nije reč o istovrsnim uslugama

Postavlja se pitanje da li se različite vrste edukacija i seminara smatraju istovrsnim uslugama na godišnjem nivou. Primera radi, da li se istovrsnim smatraju usluge obuke u oblasti ekonomije, obuke za rad na računaru i engleski jezik? Ili da li se edukacije i seminari za radnike ekonomske i pravne struke, zatim seminari, kongresi i stručni skupovi za stručne radnike u socijalnoj zaštiti (za psihologe, pedagoge i socijalne radnike), kao i stručne edukacije za medicinske sestre, na osnovu kojih one skupljaju bodove za dobijanje licenci i obnavljanje istih , i stručne edukacije i obuke za stručne radnike smatraju istovrsnim uslugama?
Članom 3. stav 1. tačka 13) ZJN propisano je da istovrsne usluge predstavljaju usluge koje imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1.

Pojam istovrsnih usluga važan je sa stanovišta određivanja procenjene vrednosti na godišnjem nivou koji određuje mogućnost sprovođenje postupka javne nabavke male vrednosti ili izuzimanje od primene ZJN, odnosno obavezu sprovođenja otvorenog postupka javne nabavke.

Članom 39. stav 1. ZJN predviđeno je da je javna nabavka male vrednosti, u smislu ovog zakona, nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 3.000.000 dinara, dok stav 2. istog člana definiše da na nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 400.000 dinara, naručioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona.

Iz odredbe člana 3. stav 1. tačka 13) ZJN proizlazi da se usluge mogu smatrati istovrsnim u slučaju da su kumulativno ispunjena tri uslova, odnosno da usluge:
• imaju istu namenu
• imaju ista svojstva
• pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1.

Smatramo da predmetne usluge imaju istu namenu – edukacija i stručno usavršavanje, odnosno da pripadaju istoj kategoriji u Prilogu 1 – usluge obrazovanja i usluge profesionalnog osposobljavanja.

Kada su u pitanju svojstva predmetnih usluga, mišljenja smo da ona nisu ista ukoliko su oblasti koje su predmet edukacija i seminara različite. U tom smislu, mišljenja smo da usluge obrazovanja i profesionalnog osposobljavanja iz oblasti prava i ekonomije nisu istovrsne sa uslugama iz oblasti medicine, kao što ne postoji istovrsnost između nabrojanih oblasti i oblasti pedagogije, psihologije i socijalne zaštite. Pored toga, konkretni pružaoci ovih usluga (treneri, edukatori), ali i neposredni korisnici usluga (lica koja se edukuju i stručno osposobljavaju) su različiti za pojedine navedene oblasti.

Dakle, za pitanje istovrsnosti usluga od značaja je da kumulativno budu ispunjena sva tri uslova, odnosno da usluge imaju istu namenu, ista svojstva i da pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1. Međutim, ukoliko su usluge po svojoj prirodi različite, odnosno nemaju ista svojstva, ili nemaju istu namenu, te i ako potencijalni ponuđači nisu isti, u tom slučaju nije reč o istovrsnim uslugama.

Kada se smatra da je ponuđač ponudio dobro domaćeg porekla, ukoliko predmet javne nabavke obuhvata više dobara?

Prednost za domaće ponuđače i dobra, odnosno situacije u kojima dolazi do primene preferencijala regulisane su članom 86. ZJN.

Kod javne nabavke dobara prvi uslov koji mora da bude ispunjen da bi došlo do primene preferencijala jeste da ponuđač dokaže da su dobra koja on nudi domaćeg porekla. Dokaz o domaćem poreklu dobara, u smislu odredbi Pravilnika o načinu dokazivanja ispunjenosti uslova da su ponuđena dobra domaćeg porekla („Službeni glasnik RS“, broj 33/13), dostavlja se uz ponudu ponuđača, a izdaje ga Privredna komora Srbije na pismeni zahtev podnosioca, u skladu sa propisima kojima se uređuje carinski sistem.

Drugi uslov za primenu preferencijala je da su u postupku javne nabavke, pored dobara domaćeg porekla, ponuđena i dobra stranog porekla. Treći uslov je da cena ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla nije viša od 20 % od najniže ponuđene cene ponuđača koji nudi dobra stranog porekla, odnosno da razlika u konačnom zbiru pondera između najpovoljnije ponude ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla nije veća od 10 u korist ponude ponuđača koji nudi dobra stranog porekla.

Ukoliko predmet javne nabavke obuhvata više dobara, postavlja se pitanje kada se smatra da je ponuđač ponudio dobro domaćeg porekla, odnosno da li je za ispunjavanje prvog uslova za primenu preferencijala potrebno da je ponuđač ponudio dobra koja su u potpunosti domaćeg porekla (da su sva ponuđena dobra koja čine predmet ponude domaćeg porekla) ili je ovaj uslov ispunjen i kada postoji određena kombinacija dobara domaćeg i stranog porekla u istoj ponudi.

Prema prethodnom Pravilniku o određivanju dokaza na osnovu kojih se utvrđuje da je ponudu podneo domaći ponuđač i za određivanje dobara domaćeg porekla („Službeni glasnik RS“, broj 50/2009), ukoliko je predmet javne nabavke obuhvatao više dobara, smatralo se da je ponuđač ponudio dobro domaćeg porekla ukoliko su preko 51 % vrednosti svih dobara činila dobra domaćeg porekla. Međutim, važeći Pravilnik koji je donet u skladu sa ZJN, takvu odredbu nema, niti ZJN predviđa takvo pravilo.

Shodno izloženom, za ostvarivanje prava u skladu sa članom 86. ZJN i ispunjavanje prvog uslova za primenu preferencijala, potrebno je da ponuđač dokaže da nudi dobra koja su u potpunosti domaćeg porekla. U suprotnom, ako ponuđač u ponudi nudi dobra i domaćeg i stranog porekla (npr. predmet nabavke se sastoji od više pozicija, za nekoliko njih ponuđač ima potvrdu Privredne komore Srbije da su dobra domaćeg porekla, dok su ostale pozicije dobra stranog porekla), ne može se pozivati na primenu preferencijala jer predmet javne nabavke koji je ponudio ne čine u svemu dobra domaćeg porekla.

Dakle, dobro se smatra dobrom domaćeg porekla ukoliko ponuđač dokaže da je ponudio sva dobra domaćeg porekla, odnosno ako su sva ponuđena dobra, koja čine predmet ponude, u celini domaćeg porekla.

Da li prilikom nabavke usluge kredita, u procenjenu vrednost nabavke ulazi i glavnica?

Članom 66. Zakona o javnim nabavkama propisan je način određivanja procenjene vrednosti usluga, pa je tako predviđeno da, pri izračunavanju procenjene vrednosti javne nabavke usluga, naručilac mora u vrednost usluge da uračuna i sve troškove vezane za uslugu koje će imati ponuđač.

Stavom 2. tačka 3) navedenog člana predviđeno je da za usluge kredita naručilac uzima u obzir ukupnu vrednost kamate za period otplate, naknade i troškove koji se odnose na odobravanje kredita i izvršenje ugovora o kreditu, uključujući i troškove procene nepokretnih i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, troškove pribavljanja potrebne dokumentacije i druge odgovarajuće troškove.

Iz navedenog proizlazi da glavnica kredita ne ulazi u procenjenu vrednost predmetne javne nabavke.

Da li za nabavku električne enregije naručilac mora da sprovodi postupak u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama?

Usvajanjem Zakona o energetici („Sl. glasnik RS“, br. 57/2011, 80/2011 – ispr., 93/2012 i 124/2012), predviđeno je postepeno otvaranje tržišta električne energije u pogledu obima, uslova i vremenskog rasporeda otvaranja tržišta.

Članom 206. stav 2. Zakona o energetici, istog člana propisano je da krajnje kupce električne energije i prirodnog gasa koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu izabrali svog snabdevača, nastavlja da snabdeva energetski subjekt koji je do tada snabdevao tarifne kupce, po regulisanim cenama, dok ne izaberu svog snabdevača, a najkasnije do 31. decembra 2012. godine.

Članom 206. stav 3. Zakona o energetici propisano je da će pravo na javno snabdevanje imati:

1)   od 1. januara 2013. godine, krajnji kupci električne energije, odnosno prirodnog gasa čiji su objekti priključeni na distributivni sistem;

2)   od 1. januara 2014. godine samo domaćinstva i mali kupci električne energije;

3)   od 1. januara 2015. godine samo domaćinstva i mali kupci prirodnog gasa.

Članom 2. stav 1. tačka 15) Zakona o energetici propisano je da je domaćinstvo kupac koji kupuje električnu energiju ili prirodni gas za potrošnju svog vlastitog domaćinstva, isključujući obavljanje komercijalnih ili profesionalnih delatnosti, dok je tačkom 32) istog člana propisano da su mali kupci električne energije ili prirodnog gasa krajnji kupci (pravna lica i preduzetnici) koji imaju manje od 50 zaposlenih, ukupan godišnji prihod u iznosu do 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti i čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem električne energije napona nižeg od 1 kV, odnosno na distributivni sistem prirodnog gasa.

Dakle, u skladu sa Zakonom o energetici, 31. decembra 2013. godine prestaje pravo na snabdevanje električnom energijom po regulisanim cenama, odnosno u skladu sa članom 206. stav 3. navedenog zakona, pravo na javno snabdevanje električnom energijom po regulisanim cenama od 1. januara 2014. godine, imaće samo domaćinstva i mali kupci.

Članom 2. stav 1. tačka 28) Zakona o energetici, propisano je da je krajnji kupac pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje električnu energiju ili prirodni gas za svoje potrebe.

Imajući u vidu navedeno, od 1. januara 2014. godine, krajnji kupci treba da imaju izabranog snabdevača električnom energijom – prodavca, sa kojim će ugovoriti količinu, cenu električne energije i druge uslove prodaje električne energije. U skladu sa Zakonom o energetici, svi krajnji kupci električne energije imaju pravo da slobodno biraju svog snabdevača na tržištu, osim domaćinstava koji će to pravo ostvariti 1. januara 2015. godine.

Ističemo da krajnji kupac, koji nema pravo na javno snabdevanje, ima pravo na rezervno snabdevanje, u periodu otvaranja tržišta. Rezervno snabdevanje može trajati najduže 60 dana. Ako krajnji kupac ne zaključi ugovor o prodaji sa snabdevačem, operator sistema je dužan da mu obustavi isporuku električne energije, sve u skladu sa članom 145. Zakona o energetici.

Dakle, kako je Zakonom o energetici uveden sistem konkurencije u elektroenergetskom sektoru Republike Srbije, naručilac je u smislu Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 124/2012), dužan da proveri uslove ponude različitih ponuđača i zaključi ugovor saglasno odredbama ovog Zakona.

——————————————————————————————————————————-

Da li za nabavku usluge izvršitelja za naplatu novčanih potraživanja po osnovu komunalnih i  sličnih usluga, naručilac mora da sprovodi postupak u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama i koju vrstu postupka je potrebno primeniti ukoliko se sprovodi postupak u skladu sa ovim Zakonom?

Članom 7. i čl. 122. i 128. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“ broj 124/2012, u daljem tekstu: Zakon), propisane su nabavke na koje se ovaj zakon ne primenjuje, a kojima nisu obuhvaćene usluge izvršitelja.

Članom 6. Zakona propisano je da su predmet ugovora o javnoj nabavci usluga, usluge navedene u Prilogu 1 Zakona, a Prilogom 1 propisano je da su predmet javne nabavke usluga, između ostalih, i pravne usluge. Usluge izvršitelja po svojoj prirodi spadaju u pravne usluge.

Iz navedenih odredbi Zakona, proizlazi da su naručioci u smislu Zakona u obavezi da primenjuju odredbe Zakona prilikom izbora izvršitelja za ona izvršenja koja su u njihovoj isključivoj nadležnosti (čl. 251 – 256. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011).

Što se tiče postupka u kojem se nabavlja usluga izvršitelja, članom 31. st. 2. i 3. Zakona propisano je da se dodela ugovora vrši u otvorenom ili restriktivnom postupku, dok se dodela ugovora može vršiti i u drugim postupcima javne nabavke, ako su za to ispunjeni uslovi propisani Zakonom.

Članom 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnosi izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca.

Imajući u vidu da je krug potencijalnih ponuđača (izvršitelja) ograničen s obzirom na odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, da se izvršitelji imenuju za područje osnovnog odnosno privrednog suda (član 312. stav 3. navedenog zakona), a u konkretnom slučaju za novčana potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga, predlog za izvršenje se podnosi izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca (član 252. stav 1), to je moguće, pored ostalih postupaka, primeniti odredbu člana 40. Zakona, kojim je uređen okvirni sporazum kao poseban oblik postupka javne nabavke.

Okvirni sporazum može biti zaključen i sa svim izvršiteljima koji pokrivaju područje osnovnog ili privrednog suda na kojem se izvršenje sprovodi, iz registra izvršitelja za odnosno područje, pri čemu se može obezbediti jednak tretman svih ponuđača (izvršitelja).

——————————————————————————————————————————-

Da li za nabavku usluge mobilne telofonije postoji obaveza sprovođenja postupka javne nabavke?

Članom 6. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 124/12; u daljem tekstu: Zakon),, propisano je da predmet ugovora o javnoj nabavci usluga jesu usluge navedene u Prilogu 1, dok su kao predmet javne nabavke usluga, u okviru navedenog Priloga 1, pod brojem kategorije 5. navedene elektronske komunikacione usluge.

Članom 4. stav 1. tačka 10) Zakona o elektronskim komunikacijama („Sl. glasnik RS“. br. 44/2010 i 60/2013 – Odluka US), propisano je da je elektronska komunikaciona usluga, usluga koja se po pravilu pruža uz naknadu, a sastoji se u celini ili pretežno od prenosa signala u elektronskim komunikacionim mrežama, uključujući telekomunikacione usluge i usluge distribucije i emitovanja medijskih sadržaja, ali ne obuhvata usluge pružanja medijskih sadržaja ili obavljanja uredničke kontrole nad medijskim sadržajema koji se prenose putem elektronskih komunikacionih mreža i usluga, niti obuhvata usluge informacionog društva koji se u celini ili pretežno ne sastoje od prenosa signala elektronskim komunikacionim mrežama. Saglasno navedenom, usluga mobilne telefonije smatara se elektronskom komunikacionom uslugom, u smislu Zakona o elektronskim kominikacijama.

Imajući u vidu napred navedeno, proizlazi da je naručilac u obavezi da primenjuje odredbe Zakona u postupcima koji imaju za predmet nabavku elektronskih komunikacionih usluga, te da se usluga mobilne telefonije koja se koristi uz naknadu u skladu sa Zakonom o elektronskoj komunikaciji, smatra elektronskom komunikacionom uslugom u smislu člana 6. stav 1. Zakona i Priloga 1 broj kategorije 5, odnosno da ista nije izuzeta od primene Zakona.

——————————————————————————————————————————-

Objašnjenje za član 51. stav 4. i 5. Zakona

Članom 51. stav 4. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12, u daljem tekstu Zakon), propisano je da se prvobitna planirana sredstva za određenu javnu nabavku ne mogu povećati za više od 10%, osim u slučaju elementarnih nepogoda, havarija ili vanrednih događaja čije nastupanje ne zavisi od volje naručioca.

Smisao navedene odredbe jeste racionalno i objektivno planiranje nabavki zasnovano na stvarnim i opravdanim potrebama naručioca sa jedne strane, i realnoj proceni stanja na tržištu određenih proizvoda, sa druge strane. Krajnji cilj uvođenja navedenog ograničenja od 10% jeste racionalan i ekonomičan odnos prema postojećim sredstvima u budžetu, odnosno finansijskom planu naručioca, i to za nabavke koje su već predviđene godišnjim planom nabavki.

Članom 51. stav 5. Zakona propisano je da naručilac može izmeniti plan nabavki u slučaju rebalansa budžeta, odnosno izmena finansijskog plana, ali tako da sve izmene budu vidljive u odnosu na osnovni plan i obrazložene.

Za razliku od prethodne odredbe kojom se povećanje prvobitno planiranih sredstava za određenu javnu nabavku ograničava do 10%, osim u definisanim izuzecima, ova odredba reguliše mogućnost izmene plana nabavki u slučaju rebalansa budžeta, odnosno izmene finansijskog plana koji, između ostalog, za naručioca podrazumevaju dobijanje novih sredstava za javne nabavke. U toj situaciji, ne postoji ograničenje u pogledu visine novodobijenih sredstava, što znači da prvobitno planirana sredstva za određenu javnu nabavku mogu biti povećana i za iznos koji je veći od 10%.

——————————————————————————————————————————-

Da li su naručioci u obavezi da postojeći plan nabavki prilagode novom Pravilniku?

Novi Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12; u daljem obrazloženju: Zakon) stupio je na snagu 6. januara 2013. godine, a počeo da se primenjuje od 1. aprila 2013. godine. Članom 51. Zakona propisani su podaci koje treba da sadrži plan nabavki. Elementi plana nabavki su dodatno precizirani Pravilnikom o formi i sadržini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki („Službeni glasnik RS“, br. 29/13; u daljem obrazloženju: Pravilnik), koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine.

Prethodnim propisima nije bila predviđena obavezna sadržina plana nabavki, tako da je postojala različita praksa među naručiocima u pogledu elemenata plana nabavki.

Pojedini naručioci su svoje godišnje planove nabavki za tekuću godinu doneli imajući u vidu odredbe člana 51. Zakona (elementi plana nabavki su bili poznati stupanjem Zakona na snagu), odnosno doneli su planove nabavki sa elementima koji su propisani članom 51. Zakona.

S obzirom da je primena Zakona i Pravilnika počela od 1. aprila 2013. godine, postavlja se pitanje da li naručioci čiji planovi nabavki nisu doneti u skladu sa članom 51. Zakona i nisu usklađeni sa Pravilnikom iste treba da usaglase sa odredbama koje su počele da se primenjuju od 1. aprila?

S tim u vezi, mišljenja smo da naručioci nisu u obavezi da svoj godišnji plan nabavki za 2013. godinu prilagođavaju novom Pravilniku kada je reč o postupcima koje su već započeli u skladu sa prethodnim Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08), odnosno kada je reč o nabavkama koje su pokrenute do 1. aprila 2013. godine.

Međutim, kada je reč o postupcima nabavki koje naručioci pokreću od 1. aprila, mišljenja smo da bi naručioci za te nabavke trebalo da izvrše usklađivanja sa Zakonom i Pravilnikom, imajući u vidu da su i Zakon i Pravilnik počeli sa primenom u momentu pokretanja navedenih postupaka.

——————————————————————————————————————————-

Kada će biti postavljen i dostupan na internet stranici UJN aplikativni softver za izradu plana nabavki i izveštaja?

Aplikativni softver za izradu kvartalnih izveštaja o javnim nabavkama u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12) i Pravilnikom o sadržini izveštaja o javnim nabavkama i načinu vođenja evidencije o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 29/13), biće dostupan na internet stranici Uprave za javne nabavke početkom jula 2013. godine.

Od drugog kvartala izveštavanje je isključivo u elektronskoj formi, odnosno ukida se papirna forma.

Aplikativni softver za izradu godišnjeg plana nabavki u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12) i Pravilnikom o sadržini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki („Službeni glasnik RS“, br. 29/13), biće dostupan na internet stranici Uprave za javne nabavke početkom decembra 2013. godine.

——————————————————————————————————————————-

Da li naručioci imaju obavezu dostavljanja plana nabavki i izmena plana nabavki UJN i DRI u 2013. godini?

Članom 51. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12; u daljem obrazloženju: Zakon) propisano je da je naručilac dužan da do 31. januara donese plan nabavki za tekuću godinu koji se sastoji od plana javnih nabavki i plana nabavki na koje se zakon ne primenjuje. Stavom 6. istog člana predviđeno je da plan nabavki u elektronskom obliku naručilac dostavlja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji u roku od deset dana od dana donošenja.

Članom 4. Pravilnika o formi i sadržini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki („Službeni glasnik RS“, br. 29/13) propisano je da izmene i dopune plana nabavki naručilac dostavlja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji u elektronskom obliku, najkasnije deset dana po izvršenoj izmeni, u skladu sa Zakonom.

Imajući u vidu činjenicu da je rok za dostavljanje godišnjeg plana nabavki za 2013. godinu uveliko istekao (najkasnije do 10. februara tekuće godine) u momentu početka primene Zakona (1. april 2013. godine), te da naručioci nisu u obavezi da svoje planove nabavki za tekuću godinu dostavljaju UJN i DRI, kao i to da će aplikativni softver za izradu i dostavljanje plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki, uključujući i izmene i dopune plana nabavki (elektronska forma dostavljanja), biti dostupan na internet stranici Uprave za javne nabavke početkom decembra 2013. godine, naručioci nisu u obavezi da za tekuću, 2013. godinu dostavljaju izmene i dopune plana nabavki nadležnim institucijama (dostavljanje izmena i dopuna plana nabavki može biti od značaja samo ako je dostavljen i sam plan nabavki).

——————————————————————————————————————————-

Nadležnost za izdavanje potvrda i uverenja da ponuđač nije osuđivan za krivična dela predviđena u članu 75. stav 1. tačka 2) Zakona

Članom 75. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12; u daljem obrazloženju: Zakon) propisano je da ponuđač u postupku javne nabavke mora dokazati da on i njegov zakonski zastupnik nije osuđivan za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, da nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare.

Članom 77. stav 1. tačka 2) Zakona propisano je da ispunjenost uslova iz člana 75. stav 1. tačka 2) ovog zakona ponuđač dokazuje dostavljanjem potvrde nadležnog suda.Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova („Službeni glasnik RS“, br. 29/13; u daljem obrazloženju: Pravilnik), navedeno je koje dokaze dostavlja ponuđač (podnosilac prijave), i to:
– pravno lice kao ponuđač, u skladu sa članom 21. stav 1. tačka 2) Pravilnika, dostavlja izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje nadležnog suda i nadležne policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova da ono i njegov zakonski zastupnik nije osuđivan za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, da nije osuđivan za neko od krivičnih dela protiv privrede, krivična dela protiv zaštite životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare;
– preduzetnik kao ponuđač, u skladu sa članom 22. stav 1. tačka 2) Pravilnika, dostavlja izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje nadležne policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova da nije osuđivan za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, da nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv zaštite životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare;
– fizičko lice kao ponuđač, u skladu sa članom 23. stav 1. tačka 1) Pravilnika, dostavlja izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje nadležne policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova da nije osuđivan za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, da nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita, krivično delo prevare.

Članom 102. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009 i 121/2012) predviđen je sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije. Tako je stavom tri istog člana predviđeno da se podaci iz kaznene evidencije mogu, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Stavom 5. istog člana propisano je da se građanima, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti.

detaljnije…

——————————————————————————————————————————-

Primena Zakona o javnim nabavkama na drugu fazu restriktivnog (kvalifikacionog) postupka na liste kandidata koje važe najkasnije do 06. jula 2013. godine

Članom 172. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12) propisano je da se na postupke javnih nabavki započete do dana početka primene ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti. Stavom 2. istog člana Zakona propisano je da odluke o priznavanju kvalifikacije donete u restriktivnom i kvalifikacionom postupku u skladu sa propisima važećim do stupanja na snagu ovog zakona, prestaju da važe najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U skladu sa članom 178. novi Zakon o javnim nabavkama stupio je na snagu 6. januara 2013. godine, a počeo da se primenjuje od 1. aprila 2013. godine. Shodno članu 172. stav 2. istog zakona odluke o priznavanju kvalifikacije donete u restriktivnom i kvalifikacionom postupku prema Zakonu o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 116/08; u daljem obrazloženju: ZJN/2008), prestaju da važe najkasnije 06. jula 2013. godine.

Shodno navedenim odredbama proizilazi da ako je postupak javne nabavke započet prema ZJN/2008 na isti se primenjuje propis po kome je započet, odnosno ZJN/2008.

Imajući u vidu da restriktivni postupak, u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 7) ZJN/2008, predstavlja postupak koji se sprovodi u dve faze i u kojem u drugoj fazi ponudu mogu podneti samo kandidati (kvalifikacioni postupak, u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 14) ZJN/2008, je način sprovođenja prve faze restriktivnog postupka u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva, telekomunikacija i saobraćaja), mišljenja smo da se na drugu fazu restriktivnog postupka koja se pokreće nakon 1. aprila 2013. godine primenjuje propis po kojem je započet i sam restriktivni postupak (prva faza). Dakle, ako je restriktivni postupak pokrenut prema ZJN/2008, mišljenja smo i da se na drugu fazu restriktivnog postupka primenjuje isti propis, odnosno ZJN/2008, dok te liste važe, a najkasnije do 6. jula 2013. godine.

Identičan stav zauzela je i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki na prvoj opštoj sednici.

——————————————————————————————————————————-

Postupak zaštite prava pokrenut nakon 1. aprila 2013. godine

Ako je postupak javne nabavke započet po Zakonu o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 116/2008), postupak zaštite prava sprovodi se po odredbama istog Zakona, odnosno Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 116/2008).

Postupak zaštite prava se ne može odvojiti od postupka javne nabavke, tako da smo mišljenja da se i na postupak zaštite prava primenjuju odredbe Zakona po kojem je pokrenut postupak javne nabavke, odnosno da se shodno članu 172. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12) smatra da započeti postupak javne nabavke nije okončan dok se ne okonča i postupak zaštite prava.

Identičan stav zauzela je i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki na prvoj opštoj sednici.

——————————————————————————————————————————-

Mirovanje poreskog duga

Članom 75. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12), propisano je da ponuđač u postupku javne nabavke mora dokazati da je izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji.

Imajući u vidu da je na snagu stupio Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga („Službeni glasnik RS“, br. 119/12), koji pored ostalog reguliše pravo na mirovanje poreskog duga, Poreska Uprava je Upravi za javne nabavke dostavila obaveštenje u vezi poreskih uverenja koje izdaje Poreska uprava, a u vezi sa učestvovanjem poreskih obveznika u postupcima javnih nabavki.

U tom obaveštenju navedeno je da se prilikom dostavljanja poreskih uverenja koja izdaje Poreska uprava, a koja sadrže podatak da je poreski obveznik izmirio dospele obaveze po osnovu javnih prihoda na dan izdavanja poreskog uverenja, kao i podatak da je ostvario pravo na mirovanje poreskog duga u skladu sa Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga („Službeni glasnik RS“, br. 119/12), mogu smatrati urednim u smislu člana 75. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12).

Obrazac poreskog uverenja koje izdaje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave u cilju učešća poreskih obveznika u postupku javne nabavke. Pogledajte

Napominjemo da je članom 21. stav 1. tačka 4), članom 22. stav 1. tačka 4) i članom 23. stav 1. tačka 3) Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova („Službeni glasnik RS“, br. 29/13), propisano da se u vezi sa dokazivanjem ispunjenosti uslova iz člana 75. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama pored uverenja Poreske uprave Ministarstva finansija i privrede dostavlja i uverenje nadležne lokalne samouprave da je ponuđač (podnosilac prijave) izmirio obaveze po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda.

Članom 11. Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga („Službeni glasnik RS“, br. 119/12), propisano je da pravo na uslovni otpis kamate i mirovanje glavnog poreskog duga za lokalne poreze može utvrditi skupština jedinice lokalne samouprave, pod istim uslovima propisanim ovim zakonom. Stavom 2. istog člana predviđeno je da se ovo pravo ostvaruje kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

——————————————————————————————————————————-

Vrednosti iz člana 57. Zakona o javnim nabavkama

Članom 61. stav 9. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12) propisano je da je u slučaju sprovođenja postupka javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona naručilac u obavezi da zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza.

Članom 95. Zakona propisan je rok podnošenje ponuda u otvorenom postupku, odnosno prijava u restriktivnom i kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu. U navedenom članu rok za podnošenje ponuda je definisan u zavisnosti od iznosa procenjene vrednosti javne nabavke, a u vezi sa iznosom iz člana 57. ovog zakona.

U članu 111. stav 2. Zakona propisano je da je naručilac dužan da organizuje izveštavanje ponuđača ako je u postupku javne nabavke, čija je procenjena vrednosti veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona, većina ponuda odbijena.

Kako su u članu 57. stav 2. i 4. Zakona navedene različite vrednosti ukazujemo da se vrednosti iz člana 57. stav 2. Zakona odnose na obavezu objavljivanja oglasa na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa, dok se vrednosti iz člana 57. stav 4. Zakona odnose na obavezu naručioca da u skladu sa članom 61. stav 9. Zakona zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza, na određivanje roka za podnošenje ponuda iz člana 95. ovog zakona, kao i obavezu naručioca da u skladu sa članom 111. Zakona organizuje izveštavanje ponuđača.

Dakle, obaveza naručioca da zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeđenja za ispunjenje ugovornih obaveza postoji u slučaju sprovođenja postupka javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od 250.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno veća od 500.000.000 dinara za radove. Za navedene vrednosti vezuje se i obaveza naručioca da organizuje izveštavanje ponuđača, odnosno shodno navedenim vrednostima određuje se rok za podnošenje ponuda iz člana 95. Zakona.

——————————————————————————————————————————-

Preuzimanje konkursne dokumentacije od strane zainteresovanih lica

Članom 62. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/12) propisano je da je naručilac dužan da istovremeno sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda, objavi konkursnu dokumentaciju na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.

Dakle, zainteresovana lica, odnosno potencijalni ponuđači imaju mogućnost da besplatno preuzmu konkursnu dokumentaciju sa Portala javnih nabavki, ili sa internet stranice naručioca (ako naručilac poseduje internet stranicu).