Мишљења и објашњења ЗЈН/2015

Уколико наручилац из члана 117. ЗЈН обавља само делатност/и из чл. 118-121. ЗЈН, у тим случајевима наведени горњи лимит од 10.000.000 динара примењује се за све предмете јавних набавки, дакле и за канцеларијски материјал, рачунаре, тонере и друге предмете набавки, јер се подразумева да све што тај наручилац набавља служи потребама обављања те/тих делатности.

Међутим, уколико наручилац из члана 117. ЗЈН обавља и друге делатности које не спадају у делатности из чл. 118-121. ЗЈН, за јавне набавке као што је канцеларијски материјал, рачунари, тонери и други предмети набавки који се не набављају искључиво за потребе обављања делатности из чл. 118-121. ЗЈН, већ и за друге делатности које наручилац обавља, горњи лимит за примену поступка јавне набавке мале вредности, у складу са општим правилом из члана 39. ЗЈН, износи 5.000.000 динара.

У оба случаја вредност од 10.000.000 односно 5.000.000 динара се посматра као укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу.

Да ли се примењује ЗЈН у случају набавке услуге извршитеља имајући у виду измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу?

Дана 18.12.2014. године, донет је Закон о измени и допуни Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“ број 139/14), који је ступио на снагу и у примени је од 26.12.2014. године, а којим је измењен члан 252. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник“ РС бр. 31/11 , 99/11 – др. закон, 109/13 – ус, 55/14 и 139/14).

Након измена, ставом 1. члана 252. овог закона утврђена је дужност извршног повериоца да пре подношења предлога за извршење на основу веродостојне исправе ради остварења новчаног потраживања по основу извршених комуналних и сличних услуга захтева од Коморе да одреди извршитеља коме ће бити поднет предлог за извршење на основу веродостојне исправе.

У ставу 2. истог члана предвиђена је дужност Коморе да на захтев извршног повериоца одговори у року од пет дана од дана пријема захтева, водећи рачуна да се извршитељи одређују равномерно, према азбучном реду њиховог уписа у Именик извршитеља, као и да је за поступање по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе из става 1. овог члана надлежан искључиво извршитељ на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште, боравиште или седиште.

Став 3. члана 252. предвиђа околност да Комора не одговори на захтев извршног повериоца у року од пет дана од дана пријема захтева, у којем случају ће извршни поверилац сам одредити извршитеља на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште, боравиште или седиште, док став 4. овог члана, између осталог, дефинише обавезу извршитеља да закључком одбаци предлог за извршење на основу веродостојне исправе из става 1. овог члана ако му извршни поверилац уз предлог за извршење не достави одговор Коморе из кога произлази да је за извршитеља одређен извршитељ коме је предлог поднесен, односно ако му не достави доказ да Комора није одговорила у прописаном року.

Коначно, став 5. члана 252. Закона о извршењу и обезбеђењу прописује да општи акт којим се ближе уређују садржина и начин подношења захтева извршног повериоца Комори, садржина одговора Коморе и начин достављања одговора Коморе извршном повериоцу доноси Комора, по прибављеној сагласности министра, док је чланом 2. Закона о измени и допуни Закона о извршењу и обезбеђењу предвиђена дужност Коморе да општи акт из члана 1. овог закона донесе у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Овај општи акт, односно Правилник о садржини и начину подношења захтева извршног повериоца Kомори извршитеља за одређивање надлежног извршитеља, садржини одговора Kоморе извршитеља и начину достављања одговора Kоморе извршитеља извршном повериоцу („Службени гласник РС“ број 7/15; у даљем тексту: Правилник) на снази је и у примени од 31.01.2015. године и њиме је утврђена садржина и начин подношења захтева извршног повериоца за одређивање надлежног извршитеља коме ће се поднети предлог за извршење на основу веродостојне исправе из члана 252. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу, као и садржина одговора и начин достављања одговора Коморе извршитеља извршном повериоцу.

Тако је, између осталог, чланом 3. став 1. Правилника прописана дужност извршног повериоца да, пре подношења предлога за извршење надлежном извршитељу, Комори извршитеља упути захтев за одређивање извршитеља коме ће бити поднет предлог за извршење на основу веродостојне исправе.

Имајући у виду поменуте измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу, произлази да овај закон као lex specialis, упућује на примену посебне процедуре у случају именовања извршитеља, у складу са тим законом и Правилником, односно да се одредбе ових прописа примењују приликом набавки услуга извршитеља за она извршења која су у њиховој искључивој надлежности (чл. 251 – 256. Закона о извршењу и обезбеђењу).

Да ли се у процењену вредност јавне набавке електричне енергије, поред цене електричне енергије урачунавају и пратећи трошкови које снабдевач електричне енергије исказује у рачуну?

Чланом 64. став 1. ЗЈН, прописано је да се процењена вредност јавне набавке исказује у динарима, без пореза на додату вредност.

Ставом 2. наведеног члана, прописано је да процењена вредност јавне набавке обухвата укупни плативи износ понуђачу.

Дакле, процењена вредност одређене набавке представља износ средстава које наручилац очекује да ће утрошити за прибављање одређеног добра, услуге или радова.

С тим у вези, наручилац је дужан да приликом утврђивања процењене вредности јавне набавке електричне енергије, поред цене електричне енергије, урачуна све трошкове који су везани за предмет набавке, као што су трошкови приступа и коришћења система за пренос електричне енергије, трошкове приступа и коришћења система за дистрибуцију електричне енергије, накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, све без пореза на додату вредност.

Да ли постоји обавеза спровођења поступка јавне набавке електричне енергије и гаса за мале купце сходно одредбама Закона о енергетици?

Законом о енергетици („Службени гласник РС“ број 145/14), који је у примени од 30.12.2014. године (осим члана 99. који је у примени од 01.06.2016. године) измењени су услови за стицање права на јавно снабдевање електричном енергијом и природним гасом.

Чланом 190. став 1. Закона о енергетици, прописано је да снабдевање електричном енергијом домаћинстава и малих купаца, као јавна услуга (у даљем тексту: гарантовано снабдевање) обавља снабдевач, кога одреди Влада у складу са овим законом (у даљем тексту: гарантовани снабдевач). Ставом 2. наведеног члана, прописано је да је гарантовани снабдевач дужан да пружа гарантовано снабдевање купцу из става 1. овог члана на његов захтев или по аутоматизму, ако купац не изабере другог снабдевача. Чланом 191. став 1. Закона о енергетици, прописано је да се гарантовани снабдевач из члана 190. став 1. овог закона одређује на основу спроведеног поступка јавног тендера и бира се на период од најдуже пет година. Ставом 2. наведеног члана, прописано је да поступак јавног тендера спроводи Министарство.

Чланом 297. Закона о енергетици, прописано је да крајњи купци природног гаса имају право да слободно бирају снабдевача на тржишту, с тим што домаћинства то право почињу да остварују 1. јануара 2015. године. Ставом 4. наведеног члана, прописано је да домаћинства и мали купци чији су сви објекти прикључени на дистрибутивни систем природног гаса, имају право на јавно снабдевање ако не изаберу другог снабдевача.

Чланом 2. став 1. тачка 37) Закона о енергетици, прописано је да су мали купци електричне енергије крајњи купци (правна лица и предузетници) који имају мање од 50 запослених, укупан годишњи приход у износу до 10 милиона евра у динарској противвредности, чији су сви објекти прикључени на дистрибутивни систем електричне енергије напона нижег од 1 kV и чија је потрошња електричне енергије у претходној календарској години до 30.000 kWh.

Чланом 2. став 1. тачка 38) Закона о енергетици, прописано је да су мали купци природног гаса крајњи купци чија је годишња потрошња природног гаса до 100.000 m³ и чији су сви објекти прикључени на дистрибутивни систем природног гаса.

Имајући у виду наведено, мишљења смо да мали купци могу остати на јавном снабдевању и снабдевати се у складу са постојећим уговорима, али имају и право и могућност (али не и обавезу) да на тржишту у поступку јавне набавке уговоре снабдевање са било којим снабдевачем електричном енергијом и природним гасом.

Да ли је понуђач, у ситуацији када набавља добра која су му неопходна за извођење грађевинских радова, у обавези да добављача од којег набавља добра именује као подизвођача у својој понуди?

Питање постојања подизвођача у извршењу одређеног уговора јесте питање непосредног ангажовања лица у извршењу истог.

С тим у вези, уколико извођач радова, за обављање одређених радова ангажује друго лице да изведе одређене радове (нпр. грађевинско предузеће приликом изградње објекта ангажује одређено предузеће или предузетника за обављање молерско-фарбарских, подопологачких, хидрограђевинских радова и сл.), реч је о ангажовању подизвођача и сходно томе, исти мора бити наведен у понуди и касније у уговору и мора испуњавати услове прописане чланом 75. ЗЈН.

Супротно, не сматра се да је ангажован подизвођач уколико извођач радова од неког лица набавља одређена добра (при чему он то може набављати и од само једног или од више добављача и без обзира на вредност тих добара) која му служе за потребе извођења предметних радова.

Дакле, не сматра се да је ангажован подизвођач уколико извођач радова од неког лица набавља одређена добра која му служе за потребе извођења предметних радова.

Да ли понуђач који је у отвореном поступку понуду поднео самостално, има могућност да у преговарачком поступку, који се спроводи у складу са чланом 35. став 1. тачка 1) ЗЈН, у којем су понуђачи позвани само да допуне своје понуде, иступа са подизвођачем, или подноси заједничку понуду, односно мења начин подношења понуде?

Члан 35. у ставу 1. под тачком 1) ЗЈН прописује да наручилац може спроводити преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда ако у отвореном, рестриктивном или квалификационом поступку или конкурентном дијалогу добије све неприхватљиве понуде, под условом да се првобитно одређени услови за учешће у поступку, техничке спецификације и критеријуми за доделу уговора не мењају. Ако наручилац одлучи да у преговарачки поступак позове само и све понуђаче који су учествовали у отвореном, рестриктивном или квалификационом поступку или конкурентном дијалогу да допуне своје понуде, тако да их учине прихватљивим, није дужан да објави позив за подношење понуда.

Сходно наведеним одредбама, у ситуацији када наручилац одлучи да у преговарачки поступак позове само и све понуђаче који су учествовали у претходно спроведеном отвореном поступку да допуне своје понуде, тако да их учине прихватљивим, понуђач не може да учини промену свог статуса. Дакле, уколико понуђач у отвореном поступку понуду поднесе самостално, нема могућност да у преговарачком, у којем су понуђачи позвани само да допуне своје понуде, иступа са подизвођачем, или подноси заједничку понуду, односно мења начин подношења понуде.

Да ли понуђач у поступку јавне набавке може да буде члан заједничке понуде у једној, а подизвођач у другој понуди?

Начин подношења понуде уређен је чланом 87. ЗЈН. Тако је ставом 3. наведеног члана прописано да понуђач може да поднесе само једну понуду. Даље је предвиђено да понуђач који је самостално поднео понуду не може истовремено да учествује у заједничкој понуди или као подизвођач, нити исто лице може учествовати у више заједничких понуда.

Према члану 87. став 5. ЗЈН наручилац је дужан да одбије све понуде које су поднете супротно забрани из става 4. овог члана.

Дакле, ситуација која је наведена као питање није експлицитно прописана ЗЈН, односно није као таква експлицитно забрањена ЗЈН. Међутим, ако пођемо од прописане забране да понуђач који је самостално поднео понуду не може истовремено да буде подизвођач у другој понуди (одговорност за извршење уговора је на понуђачу који је самостално поднео понуду, уколико је његова понуда изабрана као најповољнија), те чињенице да према члану 81. став 7. ЗЈН понуђачи који поднесу заједничку понуду одговарају неограничено солидарно према наручиоцу (одговорност за извршење уговора је на групи понуђача, уколико је та понуда изабрана као најповољнија), мишљења смо да се између подношења самосталне понуде и заједничке понуде у смислу члана 87. ЗЈН може направити аналогија. Сходно наведеном, мишљења смо да не би било дозвољено да понуђач који је члан заједничке понуде, у истом поступку јавне набавке учествује као подизвођач у другој понуди, као што није дозвољено да понуђач који је самостално поднео понуду истовремено учествује у другој понуди као подизвођач.

Међутим, уколико је набавка обликована по партијама, било би могуће да понуђач у једној партији буде члан заједничке понуде, а да у другој партији буде подизвођач у другој понуди.

Да ли постоји могућност подношења заједничке понуде са подизвођачем?

Чланом 80. став 1. ЗЈН, прописано је да је наручилац дужан да у конкурсној документацији захтева од понуђача да у понуди наведе да ли ће извршење јавне набавке делимично поверити подизвођачу и да наведе у својој понуди, проценат укупне вредности набавке који ће поверити подизвођачу, а који не може бити већи од 50% као и део предмета набавке који ће извршити преко подизвођача.

Члан 87. ЗЈН, у ст. 3. и 4. предвиђа да понуђач може да поднесе само једну понуду, и да понуђач који је самостално поднео понуду не може истовремено да учествује у заједничкој понуди или као подизвођач, нити исто лице може учествовати у више заједничких понуда.

Члан 80. и члан 81. ЗЈН, предвиђају могућност да понуђач у поступку јавне набавке поднесе понуду са подизвођачем, али и да понуда у поступку јавне набавке може бити поднета и од стране групе понуђача.

Из напред наведених одредби произилази да ЗЈН предвиђа могућност да понуђач поднесе понуду: самостално, са подизвођачем или као заједничку понуду. Истовремено, ЗЈН забрањује да понуђач који је самостално поднео понуду у истом поступку учествује у заједничкој понуди или као подизвођач, а уједно забрањује да исто лице учествује у више заједничких понуда у истом поступку јавне набавке.

Међутим, ЗЈН не искључује могућност да се понуда, која се подноси као заједничка, истовремено подноси са подизвођачем, односно да понуда буде поднета од групе понуђача који ће извршење јавне набавке делимично поверити подизвођачу. У том случају неопходно је да се из понуде може утврдити начин на који је поднета, односно да захтевани докази за испуњавање услова за учешће (обавезних услова за учешће и других услова, уколико су захтевани за подизвођача) буду поднети у понуди и за подизвођача.

Такође, напомињемо да је Правилником о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Службени гласник РС“ бр. 29/13 и 104/13) у члану 9. став 1. прописано да се образац понуде припрема тако да, попуњен од стране понуђача садржи: опште податке о понуђачу, односно сваком понуђачу из групе, као и подизвођачима (пословно име или скраћени назив из одговарајућег регистра, адреса седишта, матични број и порески идентификациони број, име особе за контакт и др.).

Да ли се сматрају истоврсним радови на једном објекту, ако се на једном спрату изводе електро радови, на другом машински, а на трећем молерско фарбарски?

Чланом 3. став 1. тачка 14) ЗЈН истоврсни радови дефинисани су као радови који имају исту намену и својства и припадају истој групи радова у општем речнику набавке, односно истој групи делатности у оквиру Сектора Ф, у Уредби о класификацији делатности, („Службени гласник Републике Србије“, број 54/2010), као и радови који се изводе на истој непокретности, односно према једном пројекту.

Наведени грађевински радови представљају радове који се изводе на истој непокретности и сматрају се истоврсним. У том смислу, реч је о јединственој јавној набавци чија процењена вредност представља вредност свих радова који се у оквиру ње изводе.

Да ли се у вези са закључивањем уговора о делу и утврђивања укупне процењене вредности на годишњем нивоу, у смислу истоврсности и обавезе спровођења поступка јавне набавке, сабирају вредности свих уговора о делу независно од предмета уговора о делу?

Члан 3. став 1. тачка 13) ЗЈН дефинише истоврсне услуге као услуге које имају исту намену и својства и припадају истој категорији у оквиру Прилога 1.

Чланом 39. став 1. ЗЈН прописано је да је јавна набавка мале вредности, набавка истоврсних добара, услуга или радова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од 3.000.000 динара, док је ставом 2. овог члана предвиђено да, на набавке истоврсних добара, услуга или радова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од 400.000 динара, наручиоци нису обавезни да примењују одредбе овог закона.

Дакле, код одређивања процењене вредности на годишњем нивоу посматра се предмет набавке (намена, својства), а не врста уговора или уговорне стране, те је за утврђивање обавезе спровођења поступка јавне набавке, односно могућности да се спроведе одређени поступак, од значаја укупна процењена вредност набавки истоврсних услуга на годишњем нивоу.

Самим тим, нису уговори о делу предмет истоврсности, већ се посматра истоврсност услуга које представљају предмет уговора о делу.

Да ли се за орочавање финансијских средстава наручиоца код банке спроводи поступак јавне набавке?

Чланом 3. став 1. тачка 2) ЗЈН, уговор о јавној набавци дефинисан је као теретни уговор закључен у писаној или електронској форми између наручиоца и понуђача у складу са спроведеним поступком јавне набавке, који за предмет има набавку добара, пружање услуга или извођење радова. То значи да јавна набавка подразумева финансијска давања која за предмет имају набавку добара, услуге или радова.

Престација наручиоца код закључења уговора о (ороченој) штедњи јесте давање новца на штедњу, али оно не представља финансијски терет за наручиоца, већ напротив, начин да се оствари одређена финансијска добит у складу са условима штедње. Како свака пословна банка има своје услове орочавања финансијских средстава, наручилац је дужан да укључи конкуренцију, односно да сагледа услове више пословних банака и изабере најбољу понуду. Приликом закључења уговора о штедњи наручилац је дужан да поштује позитивне прописе из области финансија, док је питање избора пословне банке питање доброг менаџмента и домаћинског управљања и пословања, али и питање поштовања одређених процедура избора, које самим тим подлежу и одређеној контроли.

Међутим, уколико приликом орочавања финансијских средстава, наручилац не преузима било какве финансијске обавезе, овај правни посао не представља јавну набавку и на њега се не примењују одредбе ЗЈН.

Важно је, међутим, напоменути да овај уговорни (пословни) однос не сме бити условљен другим односом између истих уговорних страна или да не условљава настанак другог односа у којем би наручилац преузимао одређене финансијске обавезе, на који начин би избегао обавезу спровођења поступка јавне набавке.

Да ли се за финансијску услугу – дозвољено прекорачење по текућем рачуну спроводи поступак јавне набавке?

Финансијске услуге су услуге за које се спроводи поступак јавне набавке у складу са чланом 6. став 1. ЗЈН и Прилогом 1, где су под категоријом 6. као предмет јавне набавке дефинисане финансијске услуге, и то: 1. услуге осигурања и 2. банкарске и инвестиционе услуге. Од примене ЗЈН, у складу са чланом 7. став 1. тачка 9), изузете су само финансијске услуге у вези са емитовањем, продајом и куповином или преносом хартија од вредности или других финансијских инструмената, као и услуге Народне банке Србије.

Чланом 66. став 1. ЗЈН предвиђено је да при израчунавању процењене вредности јавне набавке услуга, наручилац мора у вредност услуге да урачуна и све трошкове везане за услугу које ће имати понуђач. Тако је ставом 2. тачком 2) истог члана предвиђено да код банкарских и других финансијских услуга наручилац узима у обзир накнаде, провизије, као и друге врсте плаћања које терете услугу, док је тачком 3) за услуге кредита наведено да се у обзир узима укупна вредност камате за период отплате, накнаде и трошкови који се односе на одобравање кредита и извршење уговора о кредиту итд.

Дозвољено прекорачење по рачуну су средства која банка ставља на располагање по основу закљученог уговора. Приликом коришћења дозвољене позајмице по текућем рачуну (дозвољени минус по текућем рачуну) користе се средства која не припадају наручиоцу, због чега се банци плаћа одговарајућа камата.

Сходно наведеном дозвољено прекорачење по текућем рачуну, односно дозвољени минус, практично представља један облик кредита (позајмљена средства банке кориснику, на која се плаћа камата), а кредит јесте предмет јавне набавке.

Да ли се за услуге истраживања спроводи поступак јавне набавке имајући у виду одредбу Прилога 1, број категорије 8?

Предмет уговора о јавној набавци услуга, сходно члану 6. став 1. ЗЈН, су услуге које су наведене у Прилогу 1. Тако је под бројем категорије 8. у оквиру Прилога 1, наведено да су предмет јавне набавке услуга и услуге истраживања и развоја (осим набавки услуга на подручју истраживања и развоја, код којих се резултат истраживања не користи искључиво од стране наручиоца за његове властите потребе, под условом да наручилац такве услуге плаћа у потпуности).

Набавке на које се ЗЈН не примењује предвиђене су чланом 7. Истим чланом није предвиђен изузетак од примене ЗЈН у вези са услугама истраживања и развоја код којих се резултат истраживања не користи искључиво од стране наручиоца, као што је то било предвиђено чланом 7. став 1. тачка 13) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, број 116/08; у даљем тексту: ЗЈН/2008), који је престао да се примењује 1. априла 2013. године.

Наиме, чланом 7. став 1. тачка 13) ЗЈН/2008 било је предвиђено да се одредбе тог закона не примењују на набавке услуга истраживања и развоја, осим у случају када резултате истраживања наручилац корисити искључиво за своје потребе у обављању својих делатности, под условом да трошкове тих услуга сноси у потпуности наручилац. Уколико је реч о јавним набавкама добара искључиво за потребе истраживања, развоја или експеримената, а не у сврху остваривања добити, нити да би се надокнађивали трошкови истраживања и развоја ЗЈН/2008 је предвиђао могућност примене преговарачког поступка без објављивања јавног позива у складу са чланом 24. став 1. тачка 2) тог закона. Ако су предмет јавне набавке били радови искључиво за потребе истраживања, развоја или експеримената, а не у сврху остваривања добити, нити да би се надокнађивали трошкови истраживања и развоја, ЗЈН/2008 је предвиђао могућност примене преговарачког поступка са објављивањем јавног позива у складу са чланом 23. став 1. тачка 3) истог закона.

С тим у вези указујемо да су важећим ЗЈН учињене измене у вези предмета јавне набавке у сврху истраживања, односно услуге у сврху истраживања више не представљају изузетак од примене ЗЈН (нису предвиђене чланом 7. којим су дефинисане набавке на које се ЗЈН не примењује), за добра и радове у сврху истраживања више нису предвиђени основи за преговарање (нису предвиђени чланом 35. и 36. ЗЈН). Наиме, предмет јавне набавке у сврху истраживања по ЗЈН има исти третман као да је у питању други предмет јавне набавке (или друга услуга истраживања), односно примењују се општа правила ЗЈН. Самим тим, без примене ЗЈН је могуће ако је испуњен неки од основа који је предвиђен чланом 7. ЗЈН, док је примена преговарачког поступка могућа уколико су испуњени услови за њихову примену, а који су прописани чланом 35. и 36. ЗЈН.

Чињеница да је у Прилогу 1. ЗЈН, под тачком 8. наведено услуге истраживања и развоја (осим набавки услуга на подручју истраживања и развоја, код којих се резултат истраживања не користи искључиво од стране наручиоца за његове властите потребе, под условом да наручилац такве услуге плаћа у потпуности), а што је преузето из Анекса IА ЗЈН/2008 где је под тачком 8. такође било предвиђено услуга истраживања и развоја (осим набавки услуга на подручју истраживања и развоја, код којих се резултат истраживања не користи искључиво од стране наручиоца за његове властите потребе, под условом да наручилац такве услуге плаћа у потпуности), односно није усклађено са одредбом члана 7. ЗЈН, не представља само по себи основ за изузетак од примене ЗЈН. Наиме, у ЗЈН/2008 је било наведено изузеће управо због члана 7. став 1. тачка 13) ЗЈН/2008 (део у загради под тачком 8. Анекса IА ЗЈН/2008 је представљало усклађивање са одредбом члана 7. став 1. тачка 13) ЗЈН/2008).

Сходно изложеном мишљења смо да услуге истраживања нису изузете од примене ЗЈН, односно да наручилац у вези са тим услугама примењује општа правила ЗЈН, без обзира да ли је реч о набавци услуга на подручју истраживања и развоја, код којих се резултат истраживања не користи искључиво од стране наручиоца за његове властите потребе, а под условом да наручилац такве услуге плаћа у потпуности, или је реч о другим услугама истраживања.

Да ли наручилац у конкурсним документацијама за јавне набавке радова, може да предвиди вредност просечног бруто норма-часа за евентуалне додатне (непредвиђене) радове као један од елемената критеријума за оцењивање понуда?

Члан 84. став 2. ЗЈН предвиђа да елементи критеријума на основу којих наручилац додељује уговор морају бити описани и вредновани, не смеју бити дискриминаторски и морају стајати у логичкој вези са предметом јавне набавке.

Одређивање елемента критеријума, који се непосредно не односи на извршење конкретног уговора о јавној набавци, већ на будући, потенцијални уговор, чији је настанак неизвестан и непредвидив и који се притом закључује у посебном поступку јавне набавке, није у логичкој вези са предметом јавне набавке, те као такав није у складу са одредбама ЗЈН.

У прилог овог мишљења, говори и начелан правни став Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, заузет на 8. Општој седници, одржаној 27.12.2013. године у којем се наводи:

„Као елементе критеријума економски најповољнија понуда из члана 85. став 2. Закона о јавним набавкама наручилац може да користи само оне елементе који се односе на извршење конкретног уговора о јавној набавци. Дакле, као елементи критеријума не могу се користити они елементи који се односе на реализацију неких других, раније закључених уговора које је извршавао понуђач, као ни остале околности које нису у вези са извршењем конкретног уговора о јавној набавци.“

Да ли се за набавку издања Службеног гласника може применити члан 7. став 1. тачка 1) ЗЈН?

Члан 7. ЗЈН регулише изузеће од примене ЗЈН. Тако је тачком 1) овог члана предвиђено да одредбе овог закона наручиоци не примењују на набавке од лица или организација које се у смислу овог закона сматрају наручиоцем и које су носиоци искључивог права на обављање делатности која је предмет јавне набавке.

Члан 3. став 1. тачка 24) ЗЈН дефинише искључиво право као право на основу којег одређено лице једино може обављати одређену делатност на одређеном географском подручју, а које је додељено или произилази из закона, посебног прописа или појединачног акта, односно уговора или споразума, који је донела, односно закључила Република Србија, територијална аутономија или локална самоуправа.

Закон о објављивању закона и других прописа и аката („Службени гласник РС“, број 45/2013) у члану 1. прописује да је републичко службено гласило „Службени гласник Републике Србије“, те да је издавање Службеног гласника делатност од општег интереса, коју обавља јавно предузеће чији је оснивач Република Србија, док члан 2. овог закона дефинише који се акти обавезно објављују у Службеном гласнику, а члан 18. прописује основна и посебна издања Службеног гласника.

Чланом 2. овог закона дефинисано је да се у Службеном гласнику, у складу са овим законом, обавезно објављују: акти Народне скупштине, међународни споразуми, акти председника Републике, акти Владе, акти министарстава и посебних организација, акти Уставног суда, акти Високог савета судства, акти Државног већа тужилаца, акти судова и јавних тужилаштава, aкти других републичких органа, акти Народне банке Србије, пресуде Европског суда за људска права, одлуке уговорних тела Уједињених нација за заштиту људских права, прописи које доносе имаоци јавних овлашћења, други акти за које је то одређено законом, пречишћени текстови и исправке аката.

Члан 18. предметног закона прописује да Службени гласник има основно издање и посебна издања, те да основно издање представља „Службени гласник Републике Србије“, а да су посебна издања Службеног гласника „Службени гласник Републике Србије – Међународни уговори“ и „Службени гласник Републике Србије – Просветни гласник“.

Закон о објављивању закона и других прописа и аката јесте закон који је донела Република Србија, а којим се ЈП „Службени гласник“ додељује искључиво право на објављивање основних и посебних издања, а чија је и цена утврђена актом Владе.

Како је ЈП „Службени гласник“ једини који обавља делатност издавања републичког службеног гласника, то значи да за обављање предметне делатности не постоји конкуренција у РС, те код набавке предметног гласила, и општег и посебног издања, не постоји обавеза примене ЗЈН, сагласно члану 7. став. 1. тачка 1) ЗЈН.

Напомињемо да је неопходно направити разлику између предметне делатности, на коју се односи постојање искључивог права и осталих делатности које обавља ЈП „Службени гласник“, а код којих постоји конкуренција на тржишту (издавање књига, публикација, часописа, услуге дизајна, графичке и техничке припреме за штампу, услуге штампања и др.).

Ако је процењена вредност јавне набавке добара, обликоване по партијама, 600.000.000 динара, да ли је наручилац у обавези да захтева банкарску гаранцију и за партију чија је процењена вредност мања од износа из члана 57. ЗЈН (мања од износа од 250.000.000 динара)?

Чланом 61. став 7. ЗЈН прописано је да наручилац може у конкурсној документацији да наведе врсту средстава финансијског обезбеђења којим понуђачи обезбеђују испуњење својих обавеза у поступку јавне набавке, као и испуњење својих уговорних обавеза, односно за повраћај авансног плаћања (различити облици ручне залоге хартија од вредности или других покретних ствари, хипотека, меница, јемство другог правног лица са одговарајућим бонитетом, банкарске гаранције, полисе осигурања и др.). Ставом 8. истог члана предвиђено је да је наручилац дужан да захтева средство обезбеђења за повраћај аванса ако је конкурсном документацијом предвиђено авансно плаћање, без обзира на проценат или износ аванса.

Даље је ставом 9. прописано да у случају спровођења поступка јавне набавке чија је процењена вредност већа од износа из члана 57. овог закона (већа од 250.000.000 динара за добра и услуге, односно већа од 500.000.000 динара за радове), наручилац је у обавезида захтева банкарску гаранцију као средство обезбеђења за испуњење уговорних обавеза.

Члан 68. став 1. ЗЈН прописује да кад је предмет јавне набавке обликован по партијама, наручилац одређује процењену вредност сваке партије. Став 2. истог члана прописује да процењена вредност јавне набавке обликоване по партијама укључује процењену вредност свих партија, за период за који се закључује уговор.

Сходно изложеном, наручилац није у обавези да у сваком поступку јавне набавке захтева средства финансијског обезбеђења. Међутим од наведеног правила постоје изузеци. Наиме, уколико је наручилац у конкурсној документацији предвидео авансно плаћање, дужан је да у конкурсној документацији захтева и средство обезбеђења за повраћај аванса, без обзира на проценат или износ аванса. Други изузетак односи се на спровођење поступка јавне набавке чија је процењена вредност већа од 250.000.000 динара за добра и услуге и 500.000.000 динара за радове, у ком случају наручилац има обавезу да, сходно цитираним одредбама ЗЈН, захтева банкарску гаранцију као средство обезбеђења за испуњење уговорних обавеза.

Уколико је наручилац обликовао набавку по партијама, мишљења смо да је потребно посматрати вредност партије у смислу обавезе достављања банкарске гаранције као средства обезбеђења за испуњење уговорних обавеза, односно вредности из партија које се додељују истом понуђачу, уколико се за више партија закључује један уговор о јавној набавци.

Начело ефикасности и економичности, у члану 9. став 2. ЗЈН, предвиђа да је наручилац дужан да обезбеди да се поступак јавне набавке спроводи и додела уговора врши у роковима и на начин прописан овим законом, са што мање трошкова везаних за поступак и извршење јавне набавке. Трошкови прибављања средства обезбеђења за понуђаче су већи, а самим тим и трошкови за поступак јавне набавке (по правилу већа понуђена цене), ако се као средство обезбеђења прибавља банкарска гаранција.

С тим у вези, мишљења смо да одредбу ЗЈН, по којој је обавеза наручиоца да у поступку јавне набавке чија је процењена вредност за добра и услуге већа од 250.000.000 динара, треба посматрати аналогно уколико је предмет јавне набавке обликован по партијама, с обзиром да свака партија мора да има своју процењену вредност, у односу на коју се и одређује изабрани понуђач, а самим тим и обавеза достављања банкарске гаранције као средства обезбеђења за испуњење уговорних обавеза (иста се односи само на изабраног понуђача). Дакле, уколико је вредност одређене партије преко 250.000.000 динара наручилац би имао обавезу да захтева од изабраног понуђача достављање банкарске гаранције као средства обезбеђења за испуњење уговорних обавеза.

Да ли наручилац треба да спроводи поступак јавне набавке приликом избора подизвођача у ситуацији када наступа као понуђач?

Члан 3. став 1. тачка 1) ЗЈН дефинише јавну набавку као набавку добара, услуга или радова од стране наручиоца, на начин и под условима прописаним овим законом, док је у тачки 2) прописано да је уговор о јавној набавци теретни уговор закључен у писаној или електронској форми између наручиоца и понуђача у складу са спроведеним поступком јавне набавке, који за предмет има набавку добара, пружање услуга или извођење радова.

Чланом 3. став 1. тачка 3) ЗЈН одређено је да је понуђач лице које у поступку јавне набавке понуди добра, пружање услуга или извођење радова. Тачком 7) истог члана ЗЈН добављач је дефинисан као понуђач са којим је закључен оквирни споразум или уговор о јавној набавци.

Члан 87. регулише начин подношења понуде (самостално, заједничка понуда или понуда са подизвођачем). Одредбе члана 80. ЗЈН уређују понуду са подизвођачем, док одредбе члана 81. регулишу подношење заједничке понуде од стране групе понуђача.

Ако посматрамо наручиоца, он се може појавити у више улога:
1) по правилу, наручилац набавља добра, услуге и радове у складу са својим потребама и планом набавки и за њих има обавезу да спроводи поступке јавних набавки;
2) међутим, има наручилаца који набављају, али не за своје потребе (или потребе других корисника), већ тржишно наступају, односно набављају добра и услуге ради даље продаје, ради прераде и продаје, као и ради пружања услуга или извођења радова на тржишту – у случају таквих набавки, ЗЈН под одређеним условима предвиђа изузетак од примене ЗЈН (регулисано чланом 7. став 1. тачка 6) ЗЈН);
3) мањи број наручилаца има улогу и понуђача у поступцима јавних набавки – у том случају они могу самостално поднети понуду, или поднети понуду са подизвођачем, односно да учествују у оквиру заједничке понуде.

Мишљења смо да случајеви под 2) и 3), под одређеним условима (услови из члана 7. став 1. тачка 6) ЗЈН, односно правила у вези начина подношења понуда), немају у тим ситуацијама карактер јавне набавке са становишта лица које има статус наручиоца (нпр. јавно комунално предузеће), али се у тим случајевима даље појављује као понуђач добара, услуга или радова на тржишту (нпр. набавља добра ради даље продаје, или се појављује као понуђач у поступку јавне набавке код другог наручиоца).

Наиме, набавка добара, услуга или радова, у смислу ЗЈН, подразумева стицање неког права над предметом јавне набавке на основу теретног уговора, закљученог између наручиоца и понуђача у складу са спроведеним поступком јавне набавке. С друге стране, подизвођачки уговор представља модалитет уговорног повезивања привредних друштава (и других привредних субјеката). Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, „Сл. лист СРЈ“, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003) прописује различите могућности уговорног повезивања привредних субјеката, од којих су неки правно регулисани. У свим овим формама уговорног повезивања свака уговорна страна задржава свој правни субјективитет, уз ограничења у одређеним сегментима. Примера ради, код извођења радова извођач радова (главни извођач), који закључује уговор са наручиоцем посла, може под одређеним условима, у случају да сам не поседује капацитете за извођење свих радова, закључити уговоре са другим извођачима-подизвођачима (тзв. подуговарање). Решење овог питања, зависно је од правног режима дозвољености подуговарања, у принципу је позитивно за главног извођача и представља слободу избора, како у погледу избора самог подизвођача, тако и у погледу доношења одлуке да ли ће ангажовати подизвођаче.

У вези са ангажовањем подизвођача у поступку јавне набавке, као видом подуговарања, ЗЈН предвиђа:
1) ангажовање подизвођача, према члану 80. став 3. ЗЈН, али кроз захтев према понуђачу да је дужан навести назив подизвођача, уколико у понуди наведе да ће делимично извршење набавке поверити подизвођачу и предвиђа да ће, уколико уговор између наручиоца и понуђача буде закључен, тај подизвођач бити наведен у уговору;
2) ограничење потпуне слободе уговарања међусобног односа извођача и подизвођача, према одредби члана 80. став 1. ЗЈН, јер је предвиђено да проценат укупне вредности набавке који ће извођач поверити подизвођачу не може бити већи од 50 %;
3) ограничење слободе код избора подизвођача, како у погледу избора самог подизвођача, тако и у погледу доношења одлуке да ли ће ангажовати подизвођаче, према члану 80. став 2. ЗЈН којим је дефинисано да у случају спровођења поступка јавне набавке у циљу закључења оквирног споразума или појединачне јавне набавке чија је процењена вредност већа од 45 милиона (за добра и услуге), односно преко 60 милиона динара (за радове), наручилац може захтевати од понуђача да одређени део јавне набавке, по вредности или предмету, изврши преко подизвођача који је предузетник или мало правно лице.

На основу свега изложеног, мишљења смо да наручилац који намерава да заједно са подизвођачем наступи као понуђач у поступку јавне набавке, нема обавезу да за избор подизвођача у циљу закључења таквог подизвођачког уговора спроводи поступак јавне набавке.

Ако је понуђач у поступку јавне набавке привредно друштво са ограниченом одговорношћу и дводомним системом управљања, да ли и за чланове надзорног одбора постоји обавеза подношења потврде надлежног суда у погледу испуњености услова из члана 75. став 1. тачка 2) ЗЈН?

Члан 75. став 1. тачка 2) ЗЈН прописује да понуђач у поступку јавне набавке мора доказати да он и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита, кривично дело преваре.

Члан 77. став 1. тачка 2) ЗЈН предвиђа да испуњеност услова из члана 75. став 1. овог закона понуђач доказује достављањем потврде надлежног суда.

Чланом 21. став 2. Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Службени гласник РС“, број 29/13 и 104/13; у даљем тексту: Правилник) прописано је да испуњеност обавезних услова за учешће у поступку јавне набавке, правно лице као понуђач доказује достављањем извода из казнене евиденције, односно уверења надлежног суда и надлежне полицијске управе Министарства унутрашњих послова да оно и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за неко од кривичних дела против привреде, кривична дела против заштите животне средине, кривично дело примања или давања мита, кривично дело преваре.

Члан 31. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011; 83/2014) прописује да су законски (статутарни) заступници друштва у смислу овог закона лица која су овим законом као таква одређена за сваки поједини облик друштва.

Сагласно члану 198. Закона о привредним друштвима, управљање Друштвом може бити организовано као једнодомно или дводомно, при чему су, у случају једнодомног управљања, органи Друштва: скупштина и један или више директора, а у случају дводомног управљања: скупштина, надзорни одбор и један или више директора.

Одредбом члана 218. став 1. Закона о привредним друштвима предвиђено је да Друштво има једног или више директора који су законски заступници Друштва.

На основу изложеног, мишљења смо да понуђач (Друштво) ради испуњености услова из члана 75. став 1. тачка 2) ЗЈН, доставља доказе, прописане чланом 77. став 1. тачка 2) ЗЈН, односно чланом 21. став 1. тачка 2) Правилника, за Друштво (понуђач) и законског заступника Друштва (директор/директори), а не и за чланове надзорног одбора. Надзорни одбор и његови чланови нису законски заступници друштва, већ, поред осталог, надзиру рад директора.

Да ли наручилац своје потраживање које има према другом правном лицу може да намири испоруком добара од тог правног лица (дужника), без спровођења поступка јавне набавке?

У конкретном случају наручилац има потраживање према правном лицу за пружене комуналне услуге, те поставља питање да ли би свој дуг могао да намири испоруком камиона или неком другом робом од дужника без спровођења поступка јавне набавке.

Уколико наручилац има потребу за набавком камиона или других добара, има обавезу да за дату набавку спроведе поступак јавне набавке у складу са ЗЈН и да на транспарентан начин и кроз обезбеђивање конкуренције дође до најповољније понуде. Самим тим, наручилац не може прибављати добра на начин што ће потраживање које има према дужнику, намирити прибављањем камиона или неке друге робе од дужника, без примене ЗЈН. Такво поступање значило би привилегован положај понуђача која имају дуг према наручиоцу, јер би практично све остале потенцијалне понуђаче искључило из могућности да конкуришу за испоруку добара. Такво поступање наручиоца није ни у складу са начелима јавних набавки.

Дакле, понуђач који има дуг према наручиоцу (дужник по неком другом правном послу), не може да има предност у односу на друге потенцијалне понуђаче и да његов дуг буде основ да се одредбе ЗЈН не примене код одређене набавке добара, услуга или радова.

Да ли огранак страног правног лица, који је регистрован у Републици Србији, може испуњеност додатних услова за учешће да доказује референцама матичног предузећа из земље седишта, односно да ли могу да доказују заједно, као и да ли постоји обавеза достављања доказа о испуњености обавезних услова за учешће и за матично предузеће?

Чланом 75. став 1. ЗЈН, прописани су обавезни услови за учешће које мора да испуни сваки понуђач да би могао учествовати у поступку јавне набавке. Поред њих, наручилац може одредити и додатне услове у погледу финансијског, пословног, техничког и кадровског капацитета када је то потребно, као и друге услове водећи рачуна да ти услови не дискриминишу понуђаче и да су у логичкој вези са предметом јавне набавке, све у складу са чланом 76. ЗЈН.

Чланом 77. ЗЈН, прописан је начин доказивања испуњености услова из чл. 75. и 76. ЗЈН. Исто је ближе уређено Правилником о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Службени гласник РС“, бр. 29/13 и 104/13).

Чланом 567. став 1. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014), прописано је да је огранак привредног друштва (у даљем тексту: огранак) издвојени организациони део привредног друштва преко кога друштво обавља делатност у складу са законом. Ставом 2. истог члана прописано је да огранак нема својство правног лица, а у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва. Ставом 3. наведеног члана прописано је да привредно друштво неограничено одговара за обавезе према трећим лицима које настану у пословању његовог огранка.

Чланом 573. став 1. Закона о привредним друштвима, прописано је да је огранак страног привредног друштва његов издвојени организациони део преко кога то друштво обавља делатност у Републици Србији у складу са законом.

Имајући у виду наведено, да је огранак страног привредног друштва организациони део привредног друштва преко кога страно привредно друштво обавља делатност у Републици Србији, као и да огранак страног привредног друштва нема статус правног лица, да у правном промету иступа у име и за рачун матичног привредног друштва, мишљења смо да се обавеза доказивања обавезних услова из члана 75. ЗЈН односи пре свега на страно (матично) привредно друштво које у предметном поступку јавне набавке нуди добра, услуге или радове и које на територији Републике Србије послује преко свог основаног огранка. Поред наведеног, страно привредно друштво мора да достави наведене доказе о испуњености услова из члана 75. ЗЈН и за огранак страног привредног друштва, када огранак иступа у његово име и за његов рачун.

Мишљења смо да доказивањe додатних услова из члана 76. ЗЈН може вршити страно привредно друштво које у предметном поступку јавне набавке нуди добра, услуге или радове и које на територији Републике Србије послује преко свог основаног огранка, а може и огранак страног привредног друштва.

При томе указујемо да је чланом 79. став 9. ЗЈН прописано да ако се у држави у којој понуђач има седиште не издају докази из члана 77. овог закона, понуђач може, уместо доказа, приложити своју писану изјаву, дату под кривичном и материјалном одговорношћу оверену пред судским или управним органом, јавним бележником или другим надлежним органом те државе.

Имајући у виду изложено, ЗЈН даје могућност страном понуђачу, уколико се у држави у којој има седиште, не издају исправе које у смислу члана 77. ЗЈН представљају доказе обавезних и додатних услова за учешће у поступку јавне набавке, да достави своју писану изјаву, оверену од стране надлежног судског или управног органа те државе, којом под кривичном и материјалном одговорношћу гарантује да испуњава предметни услов. Наручилац тада овакву изјаву страног понуђача прихвата као одговарајућу замену за тражени доказ. Посебно истичемо, да наручилац може уколико сматра да је неопходно, да провери да ли се заиста у држави у којој страни понуђач има седиште не издаје тражени доказ.

Да ли је понуђач или подносилац пријаве у обавези да, као доказ о испуњености услова из члана 75. став 1. тачка 4) ЗЈН, достави уверење да је измирио обавезе по основу локалних јавних прихода од локалне самоуправе из места у коме има регистровано седиште или је дужан да доставља уверења локалних самоуправа из свих градова/општина где има имовину и где плаћа локалне јавне дажбине?

Чланом 75. став 1. тачка 4) ЗЈН, као обавезни услов за учешће, прописано је да понуђач у поступку јавне набавке мора доказати да је измирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине у складу са прописима Републике Србије или стране државе када има седиште на њеној територији.

Чланом 21. став 1. тачка 4) Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Службени гласник РС“, бр. 29/2013 и 104/13), прописано је да испуњеност наведеног обавезног услова за учешће у поступку јавне набaвке, правно лице као понуђач, или подносилац пријаве, доказује достављањем уверења Пореске управе Министарства финансија да је измирио доспеле порезе и доприносе и уверење надлежне локалне самоуправе да је измирио обавезе по основу изворних локалних прихода.

Чланом 6. Закона о финансирању локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 и 125/2014) прописано је да јединици локалне самоуправе припадају изворни приходи остварени на њеној територији, као што су нпр. порез на имовину, осим пореза на пренос апсолутних права и пореза на наслеђе и поклон; локалне административне таксе; локалне комуналне таксе; накнаде за коришћење јавних добара, у складу са законом и др.

Чланом 60. Закона о финансирању локалне самоуправе, прописано је да јединица локалне самоуправе у целости утврђује, наплаћује и контролише јавне приходе из члана 6. овог закона почев од 1. јануара 2007. године.

Дакле, јединица локалне самоуправе има овлашћења да наплаћује наведене приходе остварене на њеној територији, те је и надлежна за издавање уверења да је порески обвезник измирио исте.

Имајући у виду наведено, понуђач је дужан да као доказ о испуњености обавезног услова за учешће из члана 75. став 1. тачка 4) ЗЈН, поред уверења Пореске управе Министарства финансија да је измирио доспеле порезе и доприносе, достави и уверења свих надлежних локалних самоуправа на којима се понуђач води као порески обвезник изворних локалних прихода.

Дакле, уколико понуђач има обавезу плаћања пореза и других јавних дажбина у више локалних самоуправа, потврде тих управа јединица локалних самоуправа такође представљају доказе на околност да понуђач испуњава обавезни услов за учешће из члана 75. став 1. тачка 4) ЗЈН.

Да ли наручилац прекида стручну оцену понуда како би Управа за јавне набавке донела закључак о постојању негативне референце?

Уколико наручилац има доказ негативне референце из члана 82. ЗЈН, при стручној оцени понуда поступа у складу са истим чланом, односно под прописаним условима ће одбити понуду понуђача са негативном референцом. Дакле, у конкретном случају не ради се о претходном питању о којем одлучује Управа за јавне набавке.

Наиме, чланом 82. став 1. ЗЈН, прописано је да ће наручилац одбити понуду уколико поседује доказ да је понуђач у претходне три године у поступку јавне набавке:
1) поступао супротно забрани из чл. 23. и 25. овог закона;
2) учинио повреду конкуренције;
3) доставио неистините податке у понуди или без оправданих разлога одбио да закључи уговор о јавној набавци, након што му је уговор додељен;
4) одбио да достави доказе и средства обезбеђења на шта се у понуди обавезао.

Чланом 82. став 2. ЗЈН, прописано је да ће наручилац одбити понуду уколико поседује доказ који потврђује да понуђач није испуњавао своје обавезе по раније закљученим уговорима о јавним набавкама који су се односили на исти предмет набавке, за период од претходне три године. Ставом 3. је даље предвиђено да доказ из ст. 1. и 2. овог члана може бити:
1) правоснажна судска одлука или коначна одлука другог надлежног органа;
2) исправа о реализованом средству обезбеђења испуњења обавеза у поступку јавне набавке или испуњења уговорних обавеза;
3) исправа о наплаћеној уговорној казни;
4) рекламације потрошача, односно корисника, ако нису отклоњене у уговореном року;
5) извештај надзорног органа о изведеним радовима који нису у складу са пројектом, односно уговором;
6) изјава о раскиду уговора због неиспуњења битних елемената уговора дата на начин и под условима предвиђеним законом којим се уређују облигациони односи;
7) доказ о ангажовању на извршењу уговора о јавној набавци лица која нису означена у понуди као подизвођачи, односно чланови групе понуђача;
8) други одговарајући доказ примерен предмету јавне набавке, одређен конкурсном документацијом, који се односи на испуњење обавеза у ранијим поступцима јавне набавке или по раније закљученим уговорима о јавним набавкама.

Чланом 82. став 4. ЗЈН предвиђено је да наручилац може одбити понуду ако поседује доказ из става 3. тачка 1) овог члана (правоснажна судска одлука или коначна одлука другог надлежног органа), који се односи на поступак који је спровео или уговор који је закључио и други наручилац ако је предмет јавне набавке истоврстан.

Дакле, ЗЈН је чланом 82. дефинисао шта се сматра негативном референцом и на који начин се доказују исте, односно у којим ситуацијама је наручилац дужан/може да одбије понуду понуђача у предметном поступку јавне набавке због поступања понуђача у поступку јавне набавке, као и неиспуњења уговорних обавеза.

Да би наручилац одбио понуду понуђача, позивајући се на члан 82. став 2. ЗЈН (неиспуњавање обавеза по раније закљученим уговорима о јавним набавкама), неопходно је да буду кумулативно испуњени следећи услови:
– да наручилац поседује доказ о томе да понуђач није испуњавао своје уговорне обавезе из ранијих уговора о јавним набавкама;
– да понуђач није испуњавао своје обавезе из ранијих уговора о јавним набавкама које се искључиво односе на исти предмет јавне набавке за који наручилац сада спроводи поступак јавне набавке;
– да понуђач није испуњавао своје обавезе из ранијих уговора о јавним набавкама за период од претходне три године.

Самим тим, ако наручилац у конкретном поступку јавне набавке поседује доказ из члана 82. став 3. ЗЈН, који потврђује да понуђач није испуњавао своје обавезе по раније закљученим уговорима о јавним набавкама, који се односи на исти предмет јавне набавке и то за период од претходне три године, дужан је да одбије понуду тог понуђача. У том случају наручилац не чека да Управа за јавне набавке донесе закључак о постојању негативне референце, јер је доношење истог условљен правилима из члана 83. ЗЈН.

Одлука којом се окончава поступак јавне набавке у складу са чланом 108. (одлука о додели уговора) или чланом 109. ЗЈН (одлука о обустави поступка) мора бити образложена, односно наручилац је у обавези да наведе које су понуде одбијене и разлоге за њихово одбијање. Сходно наведеном, уколико наручилац одређену понуду одбије позивајући се на постојање негативне референце, дужан је да наведе разлоге (и доказе) одбијања у складу са чланом 82. и 83. ЗЈН. С друге стране, ако наручилац одбије понуду наводећи да понуђач има негативну референцу, тај понуђач је у могућности да у поступку заштите права оспорава поступање наручиоца (донету одлуку) уколико сматра да нису испуњени законом прописани услови за одбијање понуде у случају негативне референце (да у конкретном не постоји негативна референца).

Напомињемо да је у фази стручне оцене понуда утврђивање негативне референце на наручиоцу, односно да исто не представља претходно питање које решава Управа за јавне набавке. Поступање Управе је у вези са вођењем Списка негативних референци, које је регулисано чланом 83. ЗЈН.

Како се врши упис понуђача у Списак негативних референци?

За упис понуђача у Списак негативних референци, који води Управа за јавне набавке, потребно је да је Управа донела закључак о утврђивању постојања негативне референце и да је исти постао коначан.

Сваки наручилац, сходно члану 83. став 1. ЗЈН, има обавезу да одмах и без одлагања достави Управи за јавне набавке доказ негативне референце. Дакле, наручиоци достављају Управи доказе негативне референце, а у вези са утврђивањем и вођењем поменутог Списка негативних референци, а не одлучивања примене негативне референце у конкретној стручној оцени понуда одређеног наручиоца.

Да би Управа за јавне набавке за одређеног понуђача донела закључак о утврђивању постојања негативне референце потребно је да Управа:
1) од наручиоца за тог понуђача прими правоснажну судску одлуку или коначну одлуку другог надлежног органа, за који је утврдила да је одговарајући доказ негативне референце;
2) од најмање три међусобно неповезана наручиоца у периоду од највише годину дана за истог понуђача прими доказ негативне референце из члана 82. став 3. тачка 2) до 8) ЗЈН, без обзира да ли се односе на истоврстан предмет набавке, за који је утврдила да су одговарајући докази негативне референце.

Дакле, за доношење закључка о утврђивању постојања негативне референце од стране Управе за јавне набавке није довољно да је Управа примила доказ о постојању негативне референце од стране само једног наручиоца (сем, ако у том случају није реч о правоснажној судској или коначној одлуци другог надлежног органа).

Уколико Управа за јавне набавке донесе закључак о постојању негативне референце, понуђач на којег се иста односи има могућност да у року од 8 дана од дана пријема закључка поднесе жалбу Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки. Према члану 83. став 4. ЗЈН жалба одлаже упис у списак негативних референци.

Ако жалба буде одбијена, или уколико иста не буде поднета, те закључак постане коначан, врши се упис негативне референце у Списак негативних референци, који се објављује на Порталу јавних набавки, како би био доступан свим наручиоцима.

Ако је понуђач уписан у Списак негативних референци, сваки наручилац има обавезу да одбије понуду тог понуђача као неприхватљиву, под условом да је предмет јавне набавке истоврсан предмету за који је понуђач добио негативну референцу. Време важење негативне референце наводи су у Списку негативних референци.

Да ли наручилац може да користи негативну референцу другог наручиоца?

Да би наручилац користио негативну референцу другог наручиоца/наручилаца неопходно је:
1) да наручилац поседује правоснажну судску одлуку или коначну одлуку другог надлежног органа, под условом да је предмет јавне набавке истоврсан (услов из члана 82. став 4. ЗЈН);
2) да се понуђач налази на Списку негативних референци, под условом да је предмет јавне набавке истоврсан предмету за који је понуђач добио негативну референцу (члан 83. став 11. ЗЈН).

Списак негативних референци биће објављен на Порталу јавних набавки када се испуне законом прописани услови за упис понуђача у Списак негативних референци.

Да ли се различите врсте едукација и семинара сматрају истоврсним услугама на годишњем нивоу?

Резиме: За питање истоврсности услуга од значаја је да кумулативно буду испуњена три
услова, односно да услуге имају исту намену, иста својства и да припадају истој категорији
у оквиру Прилога 1. Међутим, уколико су услуге по својој природи различите, односно
немају иста својства, или немају исту намену, те и ако потенцијални понуђачи нису исти, у
том случају није реч о истоврсним услугама

Поставља се питање да ли се различите врсте едукација и семинара сматрају истоврсним услугама на годишњем нивоу. Примера ради, да ли се истоврсним сматрају услуге обуке у области економије, обуке за рад на рачунару и енглески језик? Или да ли се едукације и семинари за раднике економске и правне струке, затим семинари, конгреси и стручни скупови за стручне раднике у социјалној заштити (за психологе, педагоге и социјалне раднике), као и стручне едукације за медицинске сестре, на основу којих оне скупљају бодове за добијање лиценци и обнављање истих , и стручне едукације и обуке за стручне раднике сматрају истоврсним услугама?
Чланом 3. став 1. тачка 13) ЗЈН прописано је да истоврсне услуге представљају услуге које имају исту намену и својства и припадају истој категорији у оквиру Прилога 1.

Појам истоврсних услуга важан је са становишта одређивања процењене вредности на годишњем нивоу који одређује могућност спровођење поступка јавне набавке мале вредности или изузимање од примене ЗЈН, односно обавезу спровођења отвореног поступка јавне набавке.

Чланом 39. став 1. ЗЈН предвиђено је да је јавна набавка мале вредности, у смислу овог закона, набавка истоврсних добара, услуга или радова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од 3.000.000 динара, док став 2. истог члана дефинише да на набавке истоврсних добара, услуга или радова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од 400.000 динара, наручиоци нису обавезни да примењују одредбе овог закона.

Из одредбе члана 3. став 1. тачка 13) ЗЈН произлази да се услуге могу сматрати истоврсним у случају да су кумулативно испуњена три услова, односно да услуге:
• имају исту намену
• имају иста својства
• припадају истој категорији у оквиру Прилога 1.

Сматрамо да предметне услуге имају исту намену – едукација и стручно усавршавање, односно да припадају истој категорији у Прилогу 1 – услуге образовања и услуге професионалног оспособљавања.

Када су у питању својства предметних услуга, мишљења смо да она нису иста уколико су области које су предмет едукација и семинара различите. У том смислу, мишљења смо да услуге образовања и професионалног оспособљавања из области права и економије нису истоврсне са услугама из области медицине, као што не постоји истоврсност између набројаних области и области педагогије, психологије и социјалне заштите. Поред тога, конкретни пружаоци ових услуга (тренери, едукатори), али и непосредни корисници услуга (лица која се едукују и стручно оспособљавају) су различити за поједине наведене области.

Дакле, за питање истоврсности услуга од значаја је да кумулативно буду испуњена сва три услова, односно да услуге имају исту намену, иста својства и да припадају истој категорији у оквиру Прилога 1. Међутим, уколико су услуге по својој природи различите, односно немају иста својства, или немају исту намену, те и ако потенцијални понуђачи нису исти, у том случају није реч о истоврсним услугама.

Када се сматра да је понуђач понудио добро домаћег порекла, уколико предмет јавне набавке обухвата више добара?

Предност за домаће понуђаче и добра, односно ситуације у којима долази до примене преференцијала регулисане су чланом 86. ЗЈН.

Код јавне набавке добара први услов који мора да буде испуњен да би дошло до примене преференцијала јесте да понуђач докаже да су добра која он нуди домаћег порекла. Доказ о домаћем пореклу добара, у смислу одредби Правилника о начину доказивања испуњености услова да су понуђена добра домаћег порекла („Службени гласник РС“, број 33/13), доставља се уз понуду понуђача, а издаје га Привредна комора Србије на писмени захтев подносиоца, у складу са прописима којима се уређује царински систем.

Други услов за примену преференцијала је да су у поступку јавне набавке, поред добара домаћег порекла, понуђена и добра страног порекла. Трећи услов је да цена понуђача који нуди добра домаћег порекла није виша од 20 % од најниже понуђене цене понуђача који нуди добра страног порекла, односно да разлика у коначном збиру пондера између најповољније понуде понуђача који нуди добра домаћег порекла није већа од 10 у корист понуде понуђача који нуди добра страног порекла.

Уколико предмет јавне набавке обухвата више добара, поставља се питање када се сматра да је понуђач понудио добро домаћег порекла, односно да ли је за испуњавање првог услова за примену преференцијала потребно да је понуђач понудио добра која су у потпуности домаћег порекла (да су сва понуђена добра која чине предмет понуде домаћег порекла) или је овај услов испуњен и када постоји одређена комбинација добара домаћег и страног порекла у истој понуди.

Према претходном Правилнику о одређивању доказа на основу којих се утврђује да је понуду поднео домаћи понуђач и за одређивање добара домаћег порекла („Службени гласник РС“, број 50/2009), уколико је предмет јавне набавке обухватао више добара, сматрало се да је понуђач понудио добро домаћег порекла уколико су преко 51 % вредности свих добара чинила добра домаћег порекла. Међутим, важећи Правилник који је донет у складу са ЗЈН, такву одредбу нема, нити ЗЈН предвиђа такво правило.

Сходно изложеном, за остваривање права у складу са чланом 86. ЗЈН и испуњавање првог услова за примену преференцијала, потребно је да понуђач докаже да нуди добра која су у потпуности домаћег порекла. У супротном, ако понуђач у понуди нуди добра и домаћег и страног порекла (нпр. предмет набавке се састоји од више позиција, за неколико њих понуђач има потврду Привредне коморе Србије да су добра домаћег порекла, док су остале позиције добра страног порекла), не може се позивати на примену преференцијала јер предмет јавне набавке који је понудио не чине у свему добра домаћег порекла.

Дакле, добро се сматра добром домаћег порекла уколико понуђач докаже да је понудио сва добра домаћег порекла, односно ако су сва понуђена добра, која чине предмет понуде, у целини домаћег порекла.

Да ли приликом набавке услуге кредита, у процењену вредност набавке улази и главница?

Чланом 66. Закона о јавним набавкама прописан је начин одређивања процењене вредности услуга, па је тако предвиђено да, при израчунавању процењене вредности јавне набавке услуга, наручилац мора у вредност услуге да урачуна и све трошкове везане за услугу које ће имати понуђач.

Ставом 2. тачка 3) наведеног члана предвиђено је да за услуге кредита наручилац узима у обзир укупну вредност камате за период отплате, накнаде и трошкове који се односе на одобравање кредита и извршење уговора о кредиту, укључујући и трошкове процене непокретних и покретних ствари, премије осигурања или друге накнаде у вези са средствима обезбеђења кредита, трошкове прибављања потребне документације и друге одговарајуће трошкове.

Из наведеног произлази да главница кредита не улази у процењену вредност предметне јавне набавке.

Да ли за набавку електричне енрегије наручилац мора да спроводи поступак у складу са одредбама Закона о јавним набавкама?

Усвајањем Закона о енергетици („Сл. гласник РС“, бр. 57/2011, 80/2011 – испр., 93/2012 и 124/2012), предвиђено је постепено отварање тржишта електричне енергије у погледу обима, услова и временског распореда отварања тржишта.

Чланом 206. став 2. Закона о енергетици, истог члана прописано је да крајње купце електричне енергије и природног гаса који до дана ступања на снагу овог закона нису изабрали свог снабдевача, наставља да снабдева енергетски субјект који је до тада снабдевао тарифне купце, по регулисаним ценама, док не изаберу свог снабдевача, а најкасније до 31. децембра 2012. године.

Чланом 206. став 3. Закона о енергетици прописано је да ће право на јавно снабдевање имати:

1)   од 1. јануара 2013. године, крајњи купци електричне енергије, односно природног гаса чији су објекти прикључени на дистрибутивни систем;

2)   од 1. јануара 2014. године само домаћинства и мали купци електричне енергије;

3)   од 1. јануара 2015. године само домаћинства и мали купци природног гаса.

Чланом 2. став 1. тачка 15) Закона о енергетици прописано је да је домаћинство купац који купује електричну енергију или природни гас за потрошњу свог властитог домаћинства, искључујући обављање комерцијалних или професионалних делатности, док је тачком 32) истог члана прописано да су мали купци електричне енергије или природног гаса крајњи купци (правна лица и предузетници) који имају мање од 50 запослених, укупан годишњи приход у износу до 10 милиона евра у динарској противвредности и чији су сви објекти прикључени на дистрибутивни систем електричне енергије напона нижег од 1 kV, односно на дистрибутивни систем природног гаса.

Дакле, у складу са Законом о енергетици, 31. децембра 2013. године престаје право на снабдевање електричном енергијом по регулисаним ценама, односно у складу са чланом 206. став 3. наведеног закона, право на јавно снабдевање електричном енергијом по регулисаним ценама од 1. јануара 2014. године, имаће само домаћинства и мали купци.

Чланом 2. став 1. тачка 28) Закона о енергетици, прописано је да је крајњи купац правно или физичко лице или предузетник који купује електричну енергију или природни гас за своје потребе.

Имајући у виду наведено, од 1. јануара 2014. године, крајњи купци треба да имају изабраног снабдевача електричном енергијом – продавца, са којим ће уговорити количину, цену електричне енергије и друге услове продаје електричне енергије. У складу са Законом о енергетици, сви крајњи купци електричне енергије имају право да слободно бирају свог снабдевача на тржишту, осим домаћинстава који ће то право остварити 1. јануара 2015. године.

Истичемо да крајњи купац, који нема право на јавно снабдевање, има право на резервно снабдевање, у периоду отварања тржишта. Резервно снабдевање може трајати најдуже 60 дана. Ако крајњи купац не закључи уговор о продаји са снабдевачем, оператор система је дужан да му обустави испоруку електричне енергије, све у складу са чланом 145. Закона о енергетици.

——————————————————————————————————————————-

Да ли за набавку услуге извршитеља за наплату новчаних потраживања по основу комуналних и  сличних услуга, наручилац мора да спроводи поступак у складу са одредбама Закона о јавним набавкама и коју врсту поступка је потребно применити уколико се спроводи поступак у складу са овим Законом?

Чланом 7. и чл. 122. и 128. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“ број 124/2012, у даљем тексту: Закон), прописане су набавке на које се овај закон не примењује, а којима нису обухваћене услуге извршитеља.

Чланом 6. Закона прописано је да су предмет уговора о јавној набавци услуга, услуге наведене у Прилогу 1 Закона, а Прилогом 1 прописано је да су предмет јавне набавке услуга, између осталих, и правне услуге. Услуге извршитеља по својој природи спадају у правне услуге.

Из наведених одредби Закона, произлази да су наручиоци у смислу Закона у обавези да примењују одредбе Закона приликом избора извршитеља за она извршења која су у њиховој искључивој надлежности (чл. 251 – 256. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 31/2011 и 99/2011).

Што се тиче поступка у којем се набавља услуга извршитеља, чланом 31. ст. 2. и 3. Закона прописано је да се додела уговора врши у отвореном или рестриктивном поступку, док се додела уговора може вршити и у другим поступцима јавне набавке, ако су за то испуњени услови прописани Законом.

Чланом 252. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је да се предлог за извршење на основу веродостојне исправе ради остварења новчаног потраживања по основу извршених комуналних и сличних услуга подноси извршитељу на чијем подручју се налази седиште извршног повериоца.

Имајући у виду да је круг потенцијалних понуђача (извршитеља) ограничен с обзиром на одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу, да се извршитељи именују за подручје основног односно привредног суда (члан 312. став 3. наведеног закона), а у конкретном случају за новчана потраживања по основу извршених комуналних и сличних услуга, предлог за извршење се подноси извршитељу на чијем подручју се налази седиште извршног повериоца (члан 252. став 1), то је могуће, поред осталих поступака, применити одредбу члана 40. Закона, којим је уређен оквирни споразум као посебан облик поступка јавне набавке.

Оквирни споразум може бити закључен и са свим извршитељима који покривају подручје основног или привредног суда на којем се извршење спроводи, из регистра извршитеља за односно подручје, при чему се може обезбедити једнак третман свих понуђача (извршитеља).

——————————————————————————————————————————-

Да ли за набавку услуге мобилне телофоније постоји обавеза спровођења поступка јавне набавке?

Чланом 6. став 1. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, број 124/12; у даљем тексту: Закон),, прописано је да предмет уговора о јавној набавци услуга јесу услуге наведене у Прилогу 1, док су као предмет јавне набавке услуга, у оквиру наведеног Прилога 1, под бројем категорије 5. наведене електронске комуникационе услуге.

Чланом 4. став 1. тачка 10) Закона о елeктронским комуникацијама („Сл. гласник РС“. бр. 44/2010 и 60/2013 – Одлука УС), прописано је да је електронска комуникациона услуга, услуга која се по правилу пружа уз накнаду, а састоји се у целини или претежно од преноса сигнала у електронским комуникационим мрежама, укључујући телекомуникационе услуге и услуге дистрибуције и емитовања медијских садржаја, али не обухвата услуге пружања медијских садржаја или обављања уредничке контроле над медијским садржајема који се преносе путем електронских комуникационих мрежа и услуга, нити обухвата услуге информационог друштва који се у целини или претежно не састоје од преноса сигнала електронским комуникационим мрежама. Сагласно наведеном, услуга мобилне телефоније сматара се електронском комуникационом услугом, у смислу Закона о електронским коминикацијама.

Имајући у виду напред наведено, произлази да је наручилац у обавези да примењује одредбе Закона у поступцима који имају за предмет набавку електронских комуникационих услуга, те да се услуга мобилне телефоније која се користи уз накнаду у складу са Законом о електронској комуникацији, сматра електронском комуникационом услугом у смислу члана 6. став 1. Закона и Прилога 1 број категорије 5, односно да иста није изузета од примене Закона.

——————————————————————————————————————————-

Објашњење за члан 51. став 4. и 5. Закона

Чланом 51. став 4. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12, у даљем тексту Закон), прописано је да се првобитна планирана средства за одређену јавну набавку не могу повећати за више од 10%, осим у случају елементарних непогода, хаварија или ванредних догађаја чије наступање не зависи од воље наручиоца.

Смисао наведене одредбе јесте рационално и објективно планирање набавки засновано на стварним и оправданим потребама наручиоца са једне стране, и реалној процени стања на тржишту одређених производа, са друге стране. Крајњи циљ увођења наведеног ограничења од 10% јесте рационалан и економичан однос према постојећим средствима у буџету, односно финансијском плану наручиоца, и то за набавке које су већ предвиђене годишњим планом набавки.

Чланом 51. став 5. Закона прописано је да наручилац може изменити план набавки у случају ребаланса буџета, односно измена финансијског плана, али тако да све измене буду видљиве у односу на основни план и образложене.

За разлику од претходне одредбе којом се повећање првобитно планираних средстава за одређену јавну набавку ограничава до 10%, осим у дефинисаним изузецима, ова одредба регулише могућност измене плана набавки у случају ребаланса буџета, односно измене финансијског плана који, између осталог, за наручиоца подразумевају добијање нових средстава за јавне набавке. У тој ситуацији, не постоји ограничење у погледу висине новодобијених средстава, што значи да првобитно планирана средства за одређену јавну набавку могу бити повећана и за износ који је већи од 10%.

——————————————————————————————————————————-

Да ли су наручиоци у обавези да постојећи план набавки прилагоде новом Правилнику?

Нови Закон о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12; у даљем образложењу: Закон) ступио је на снагу 6. јануара 2013. године, а почео да се примењује од 1. априла 2013. године. Чланом 51. Закона прописани су подаци које треба да садржи план набавки. Елементи плана набавки су додатно прецизирани Правилником о форми и садржини плана набавки и извештаја о извршењу плана набавки („Службени гласник РС“, бр. 29/13; у даљем образложењу: Правилник), који је ступио на снагу 1. априла 2013. године.

Претходним прописима није била предвиђена обавезна садржина плана набавки, тако да је постојала различита пракса међу наручиоцима у погледу елемената плана набавки.

Поједини наручиоци су своје годишње планове набавки за текућу годину донели имајући у виду одредбе члана 51. Закона (елементи плана набавки су били познати ступањем Закона на снагу), односно донели су планове набавки са елементима који су прописани чланом 51. Закона.

С обзиром да је примена Закона и Правилника почела од 1. априла 2013. године, поставља се питање да ли наручиоци чији планови набавки нису донети у складу са чланом 51. Закона и нису усклађени са Правилником исте треба да усагласе са одредбама које су почеле да се примењују од 1. априла?

С тим у вези, мишљења смо да наручиоци нису у обавези да свој годишњи план набавки за 2013. годину прилагођавају новом Правилнику када је реч о поступцима које су већ започели у складу са претходним Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 116/08), односно када је реч о набавкама које су покренуте до 1. априла 2013. године.

Међутим, када је реч о поступцима набавки које наручиоци покрећу од 1. априла, мишљења смо да би наручиоци за те набавке требало да изврше усклађивања са Законом и Правилником, имајући у виду да су и Закон и Правилник почели са применом у моменту покретања наведених поступака.

——————————————————————————————————————————-

Када ће бити постављен и доступан на интернет страници УЈН апликативни софтвер за израду плана набавки и извештаја?

Апликативни софтвер за израду кварталних извештаја о јавним набавкама у складу са Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12) и Правилником о садржини извештаја о јавним набавкама и начину вођења евиденције о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 29/13), биће доступан на интернет страници Управе за јавне набавке почетком јула 2013. године.

Од другог квартала извештавање је искључиво у електронској форми, односно укида се папирна форма.

Апликативни софтвер за израду годишњег плана набавки у складу са Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12) и Правилником о садржини плана набавки и извештаја о извршењу плана набавки („Службени гласник РС“, бр. 29/13), биће доступан на интернет страници Управе за јавне набавке почетком децембра 2013. године.

——————————————————————————————————————————-

Да ли наручиоци имају обавезу достављања плана набавки и измена плана набавки УЈН и ДРИ у 2013. години?

Чланом 51. став 1. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12; у даљем образложењу: Закон) прописано је да је наручилац дужан да до 31. јануара донесе план набавки за текућу годину који се састоји од плана јавних набавки и плана набавки на које се закон не примењује. Ставом 6. истог члана предвиђено је да план набавки у електронском облику наручилац доставља Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији у року од десет дана од дана доношења.

Чланом 4. Правилника о форми и садржини плана набавки и извештаја о извршењу плана набавки („Службени гласник РС“, бр. 29/13) прописано је да измене и допуне плана набавки наручилац доставља Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији у електронском облику, најкасније десет дана по извршеној измени, у складу са Законом.

Имајући у виду чињеницу да је рок за достављање годишњег плана набавки за 2013. годину увелико истекао (најкасније до 10. фебруара текуће године) у моменту почетка примене Закона (1. април 2013. године), те да наручиоци нису у обавези да своје планове набавки за текућу годину достављају УЈН и ДРИ, као и то да ће апликативни софтвер за израду и достављање плана набавки и извештаја о извршењу плана набавки, укључујући и измене и допуне плана набавки (електронска форма достављања), бити доступан на интернет страници Управе за јавне набавке почетком децембра 2013. године, наручиоци нису у обавези да за текућу, 2013. годину достављају измене и допуне плана набавки надлежним институцијама (достављање измена и допуна плана набавки може бити од значаја само ако је достављен и сам план набавки).

——————————————————————————————————————————-

Надлежност за издавање потврда и уверења да понуђач није осуђиван за кривична дела предвиђена у члану 75. став 1. тачка 2) Закона

Чланом 75. став 1. тачка 2) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12; у даљем образложењу: Закон) прописано је да понуђач у поступку јавне набавке мора доказати да он и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита, кривично дело преваре.

Чланом 77. став 1. тачка 2) Закона прописано је да испуњеност услова из члана 75. став 1. тачка 2) овог закона понуђач доказује достављањем потврде надлежног суда.Правилником о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Службени гласник РС“, бр. 29/13; у даљем образложењу: Правилник), наведено је које доказе доставља понуђач (подносилац пријаве), и то:
– правно лице као понуђач, у складу са чланом 21. став 1. тачка 2) Правилника, доставља извод из казнене евиденције, односно уверење надлежног суда и надлежне полицијске управе Министарства унутрашњих послова да оно и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за неко од кривичних дела против привреде, кривична дела против заштите животне средине, кривично дело примања или давања мита, кривично дело преваре;
– предузетник као понуђач, у складу са чланом 22. став 1. тачка 2) Правилника, доставља извод из казнене евиденције, односно уверење надлежне полицијске управе Министарства унутрашњих послова да није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против заштите животне средине, кривично дело примања или давања мита, кривично дело преваре;
– физичко лице као понуђач, у складу са чланом 23. став 1. тачка 1) Правилника, доставља извод из казнене евиденције, односно уверење надлежне полицијске управе Министарства унутрашњих послова да није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита, кривично дело преваре.

Чланом 102. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009 и 121/2012) предвиђен је садржај и давање података из казнене евиденције. Тако је ставом три истог члана предвиђено да се подаци из казнене евиденције могу, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону. Ставом 5. истог члана прописано је да се грађанима, на њихов захтев, могу давати подаци о њиховој осуђиваности или неосуђиваности.

детаљније…

——————————————————————————————————————————-

Примена Закона о јавним набавкама на другу фазу рестриктивног (квалификационог) поступка на листе кандидата које важе најкасније до 06. јула 2013. године

Чланом 172. став 1. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12) прописано је да се на поступке јавних набавки започете до дана почетка примене овог закона примењују прописи по којима су започети. Ставом 2. истог члана Закона прописано је да одлуке о признавању квалификације донете у рестриктивном и квалификационом поступку у складу са прописима важећим до ступања на снагу овог закона, престају да важе најкасније шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

У складу са чланом 178. нови Закон о јавним набавкама ступио је на снагу 6. јануара 2013. године, а почео да се примењује од 1. априла 2013. године. Сходно члану 172. став 2. истог закона одлуке о признавању квалификације донете у рестриктивном и квалификационом поступку према Закону о јавним набавкама („Службени гласник РС“, број 116/08; у даљем образложењу: ЗЈН/2008), престају да важе најкасније 06. јула 2013. године.

Сходно наведеним одредбама произилази да ако је поступак јавне набавке започет према ЗЈН/2008 на исти се примењује пропис по коме је започет, односно ЗЈН/2008.

Имајући у виду да рестриктивни поступак, у складу са чланом 2. став 1. тачка 7) ЗЈН/2008, представља поступак који се спроводи у две фазе и у којем у другој фази понуду могу поднети само кандидати (квалификациони поступак, у складу са чланом 2. став 1. тачка 14) ЗЈН/2008, је начин спровођења прве фазе рестриктивног поступка у областима водопривреде, енергетике, рударства, телекомуникација и саобраћаја), мишљења смо да се на другу фазу рестриктивног поступка која се покреће након 1. априла 2013. године примењује пропис по којем је започет и сам рестриктивни поступак (прва фаза). Дакле, ако је рестриктивни поступак покренут према ЗЈН/2008, мишљења смо и да се на другу фазу рестриктивног поступка примењује исти пропис, односно ЗЈН/2008, док те листе важе, а најкасније до 6. јула 2013. године.

Идентичан став заузела је и Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки на првој општој седници. 

——————————————————————————————————————————-

Поступак заштите права покренут након 1. априла 2013. године

Ако је поступак јавне набавке започет по Закону о јавним набавкама („Службени гласник РС“, број 116/2008), поступак заштите права спроводи се по одредбама истог Закона, односно Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, број 116/2008).

Поступак заштите права се не може одвојити од поступка јавне набавке, тако да смо мишљења да се и на поступак заштите права примењују одредбе Закона по којем је покренут поступак јавне набавке, односно да се сходно члану 172. став 1. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12) сматра да започети поступак јавне набавке није окончан док се не оконча и поступак заштите права.

Идентичан став заузела је и Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки на првој општој седници.

——————————————————————————————————————————-

Мировање пореског дуга

Чланом 75. став 1. тачка 4) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12), прописано је да понуђач у поступку јавне набавке мора доказати да је измирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине у складу са прописима Републике Србије или стране државе када има седиште на њеној територији.

Имајући у виду да је на снагу ступио Закон о условном отпису камата и мировању пореског дуга („Службени гласник РС“, бр. 119/12), који поред осталог регулише право на мировање пореског дуга, Пореска Управа је Управи за јавне набавке доставила обавештење у вези пореских уверења које издаје Пореска управа, а у вези са учествовањем пореских обвезника у поступцима јавних набавки.

У том обавештењу наведено је да се приликом достављања пореских уверења која издаје Пореска управа, а која садрже податак да је порески обвезник измирио доспеле обавезе по основу јавних прихода на дан издавања пореског уверења, као и податак да је остварио право на мировање пореског дуга у складу са Законом о условном отпису камата и мировању пореског дуга („Службени гласник РС“, бр. 119/12), могу сматрати уредним у смислу члана 75. став 1. тачка 4) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12).

Образац пореског уверења које издаје надлежна организациона јединица Пореске управе у циљу учешћа пореских обвезника у поступку јавне набавке. Погледајте

Напомињемо да је чланом 21. став 1. тачка 4), чланом 22. став 1. тачка 4) и чланом 23. став 1. тачка 3) Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Службени гласник РС“, бр. 29/13), прописано да се у вези са доказивањем испуњености услова из члана 75. став 1. тачка 4) Закона о јавним набавкама поред уверења Пореске управе Министарства финансија и привреде доставља и уверење надлежне локалне самоуправе да је понуђач (подносилац пријаве) измирио обавезе по основу изворних локалних јавних прихода.

Чланом 11. Закона о условном отпису камата и мировању пореског дуга („Службени гласник РС“, бр. 119/12), прописано је да право на условни отпис камате и мировање главног пореског дуга за локалне порезе може утврдити скупштина јединице локалне самоуправе, под истим условима прописаним овим законом. Ставом 2. истог члана предвиђено је да се ово право остварује код надлежног органа јединице локалне самоуправе.

——————————————————————————————————————————-

Вредности из члана 57. Закона о јавним набавкама

Чланом 61. став 9. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12) прописано је да је у случају спровођења поступка јавне набавке чија је процењена вредност већа од износа из члана 57. овог закона наручилац у обавези да захтева банкарску гаранцију као средство обезбеђења за испуњење уговорних обавеза.

Чланом 95. Закона прописан је рок подношење понуда у отвореном поступку, односно пријава у рестриктивном и квалификационом поступку и конкурентном дијалогу. У наведеном члану рок за подношење понуда је дефинисан у зависности од износа процењене вредности јавне набавке, а у вези са износом из члана 57. овог закона.

У члану 111. став 2. Закона прописано је да је наручилац дужан да организује извештавање понуђача ако је у поступку јавне набавке, чија је процењена вредности већа од износа из члана 57. овог закона, већина понуда одбијена.

Како су у члану 57. став 2. и 4. Закона наведене различите вредности указујемо да се вредности из члана 57. став 2. Закона односе на обавезу објављивања огласа на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа, док се вредности из члана 57. став 4. Закона односе на обавезу наручиоца да у складу са чланом 61. став 9. Закона захтева банкарску гаранцију као средство обезбеђења за испуњење уговорних обавеза, на одређивање рока за подношење понуда из члана 95. овог закона, као и обавезу наручиоца да у складу са чланом 111. Закона организује извештавање понуђача.

Дакле, обавеза наручиоца да захтева банкарску гаранцију као средство обезбеђења за испуњење уговорних обавеза постоји у случају спровођења поступка јавне набавке чија је процењена вредност већа од 250.000.000 динара за добра и услуге, односно већа од 500.000.000 динара за радове. За наведене вредности везује се и обавеза наручиоца да организује извештавање понуђача, односно сходно наведеним вредностима одређује се рок за подношење понуда из члана 95. Закона.

——————————————————————————————————————————-

Преузимање конкурсне документације од стране заинтересованих лица

Чланом 62. став 1. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/12) прописано је да је наручилац дужан да истовремено са објављивањем позива за подношење понуда, објави конкурсну документацију на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Дакле, заинтересована лица, односно потенцијални понуђачи имају могућност да бесплатно преузму конкурсну документацију са Портала јавних набавки, или са интернет странице наручиоца (ако наручилац поседује интернет страницу).