Izveštaj američke nevladine organizacije „Global Integrity“

Izveštaj američke nevladine organizacije „Global Integrity“

Prema izveštaju američke nevladine organizacije „Global Integrity“ koja prati postojanje, efikasnost i dostupnost antikorupcijskih mehanizama u zemljama širom sveta, u segmentu „administracija i javne službe u Srbiji“ javne nabavke su ocenjene najpovoljnije – 66, a najlošije privatizacija (24 poena).

Neefikasni antikorupcijski mehanizmi

Antikorupcijski mehanizmi u Srbiji ocenjeni su u novom izveštaju organizacije „Global integriti“ kao „slabi“ a Srbija je svrstana među zemlje u kojima postoji rizik od ogromnih pronevera javnih resursa.
U izveštaju američke nevladine organizacije, koja prati postojanje, efikasnost i dostupnost antikorupcijskih mehanizama u zemljama širom sveta, Srbija ima 62 od mogućih 100 poena. To je dva poena manje nego pre dve godine kada je takođe bila rangirana.
Zakonski okvir za antikorupcijske mehanizme postoji i ocena je u tom delu 75, ali je primena zakona ocenjena sa 45.
Izuzetno niska ocena u oblasti finansiranja partija – 17 poena, kao i loša ocena u oblasti kontrole i dostupnosti podataka o kontroli rada javnih preduzeća svrstala je Srbiju među zemlje „na koje treba motriti jer su podložne korupciji u velikim razmerama“.
U izveštaju se navodi da to ne znači da pljačka javnih resursa i politička korupcija već postoje, ali da je rizik od njihovog pojavljivana veći nego u drugim zemljama.
Srbija je na toj listi u društvu sa Crnomn Gorom, Belorusijom, Irakom, Palestinskom upravom, Angolom, Kambodžom, Kinom, Gruzijom, Marokom, Nikaragvom, Somalijom i Jemenom.
Manje od 60 indeksnih poena označava „veoma slabe“ mehanizme, 60-70 slabe, 70-80 srednje, 80-90 jake i više od 90 veoma jake antikorupcijske mehanizme.
Najlošije ocenjena oblast u Srbiji je administracija i javne službe – 41 poen, pri čemu su u tom segmentu javne nabavkeocenjene najpovoljnije – 66, a najlošije privatizacija (24 poena).

Odgovornost vlasti je još jedan segment sa niskom ocenom – 47 poena, pri čemu najnižu ocenu ima zakonodavna vlast (32).

Finansiranje partija, sa 17 poena, jeste crna tačka u izveštaju za Srbiju – zbog nepostojanja efikasnog sistema kontrole odnosno činjenice da zakon propisuje da partije same sebe kontrolišu kroz RIK i skupštinski Odbor za finansije.

Ceo izborni proces ima ocenu 64 – ostvarivost izbornog prava gotovo maksimalnih 98, a integritet izbornog procesa 77 poena zbog nepostojanja profesionalnog tela za sprovođenje izbora – državne izborne komisije.

Antikorupcijske odredbe krivičnog zakonodavstva dobile su maksimalnih 100 poena, a njihova primena 85.

Lošije je ocenjena efikasnost postojećeg antikorupcijskog tela – Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa i nedostupnost podataka koje prikuplja – 64 poena, a najlošije rad policije i okvir za kontrolu njenog rada – 40 poena.

Dobro su ocenjeni civilno društvo (84 poena), mediji (87), dok je dostupnost informacija dobila 65 poena.

Na ovogodišnjoj listi rangirana je i Bosna i Hercegovina – ima 63 od 100 poena, pri čemu je postojanje zakonskog okvira ocenjjeno boje nego u Srbiji – 87, ali je primena jako loša – 41 indeksni poen.

Crna Gora ima 56 od 100 poena i najlošije su ocene iz oblasti javnih preduzeća (12 poena) i zaštite zaposlenih koji ukazuju na korupciju (osam poena).

Makedonija je bolje rangirana sa 76 poena, prvenstveno zbog dobrih ocena za kontrolna tela – ombudsmana, državnu reviziju i antikorupcijsku agenciju.

Veća javnost rada

Veća javnost rada i efikasnija kontrola su rešenja za sve probleme u oblasti antikorupcijskih mehanizama, ocenio je danas programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić povodom objavljivanja izveštaja „Global integritija“ za Srbiju.
„Istraživanje pokazuje da treba jačati kontrolne mehanizme, nezavisne organe koji kontrolišu javne rashode, ali i da takođe treba obezbediti da podaci o trošenju budžetskog novca budu uvek i bez izuzetka dostupni javnosti“, rekao je Nenadić agenciji Beta.
U izveštaju organizacije „Global integriti“ za 2008. godinu Srbija je svrstana među zemlje u kojima postoji rizik od ogromnih pronevera javnih resursa, a njeni antikorupcijski mehanizmi ocenjeni su kao „slabi“.
Najlošije su ocenjeni oblasti finansiranje stranaka, privatizacija, odgovornost zakonodavne vlasti i kontrola rada i dostupnost podataka o kontroli rada javnih preduzeća.
Prema oceni Nenadića, izveštaj je pokazao ono što je građanima poznato, a to je činjenica da Srbija veoma loše stoji po pitanju borbe protiv korupcije i pre svega, da su slabosti u oblasti primene zakona, a ne toliko u samim zakonskim rešenjima.
On je ocenio da je veoma ozbiljno to što su ocene veoma niske po pitanju kontrole finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja i zato što je ta oblast možda i ključna za uspeh u borbi protiv korupcije uopšte.
„U sistemu u kome su demokratske institucije duboko zavisne od političkih stranaka i gde od političke volje na žalost često zavisi hoće li se neki zakoni primeniti ili ne, okolnost da se stranke finansiraju na način koji nije dovoljno vidljiv javnosti i koji nije podvrgnut proveri nekog nezavisnog tela, govori o tome da mi ne mozemo da se pouzdamo u to da se odluke uvek donose u javnom interesu“, istakao je Nenadić.
On je takođe ocenio da je značajno što se u izveštaju obraća pažnja na rizik koji u Srbiji postoji a koji se ogleda u tome da javna sredstva nisu dovoljno zaštićena od zloupotreba i pronevera ili drugih oblika necelishodnih raspolaganja njima.

Zabrinjavajuć zastoj

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je danas da je svrstavanje Srbije na uticajnom indeksu „Global integriti“ u kategoriju zemalja „u kojima postoji rizik ogromnih pronevera javnih resursa“ vrlo loše i po ugled zemlje i po njene materijalne resurse i da treba preduzeti sve da se stanje popravi.
Šabić je agenciji Beta rekao da se loša ocena „Global integritija“ mogla očekivati, ali da je činjenica da je ona čak i lošija nego prošle godine još veći problem.
„To je još jedna potvrda zabrinjavajućeg fenomena zastoja u borbi protiv korupcije. To je, uostalom, pre par meseci pokazao i Globalni indeks percepcije korupcije, na kome posle nekoliko godina skromnog, ali kakvog takvog progresa, prvi put nismo zabeležili nikakav pomak“, naveo je Šabić.
Šabić je izrazio žaljenje „što je olako propuštena šansa da bude bolja“, navodeći da je više putam upozoravao da nefunkcionisanje dva, za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, izuzetno bitna mehanizma koji su u rukama Vlade, makar indirektno predstavlja poziv na kršenje zakona.
„Siguran sam da bi, da je Vlada aktivirala mehanizme za prinudno izvršenje odluka Poverenika i sprovođenje postupaka odgovornosti za one koji krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama, ta ocena bila daleko bolja“, ocenio je Šabić.
On je rekao da je većina ocena za pojedine oblasti manje više logična i da se na primer, morala očekivati katastrofalno loša ocena za finansiranje političkih stranaka kad se zna da već godinama to „nadziru“ organi koji su pod potpunom kontrolom političkih stranaka – Republička izborna komisija i parlamentarni odbor za finansije.
Šabić je istakao da, istovremeno Državna revizorska institucija (DRI) godinama postoji samo na papiru.
„I izuzetno loša ocena za dostupnost podataka o poslovanju javnih preduzeća je pođednako logična. Kakva bi i mogla biti ako se zna da je čak i Administrativni odbor Skupštine Srbije, najvišeg zakonodavnog organa vlasti, da bi došao do tih podataka morao da traži pomoć Poverenika za informacije“, naveo je on.

Objavljeno u kategoriji Vesti
The development of this website was made possible by the support of the Project: EuropeAid/137117/IH/SER/RS, Support for further improvement of Public Procurement system in Serbia, IPA 2013.

Razvoj ovog sajta omogućen je uz podršku Projekta: EuropeAid/137117/IH/SER/RS, Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji, IPA 2013