ИНФОРМАЦИЈА И ПРЕПОРУКА У ВЕЗИ СА ПРИМЕНОМ ПРЕГОВАРАЧКОГ ПОСТУПКА

ИНФОРМАЦИЈА И ПРЕПОРУКА У ВЕЗИ СА ПРИМЕНОМ ПРЕГОВАРАЧКОГ ПОСТУПКА

Преговарачки поступак је неопходно крајње рестриктивно примењивати, искључиво у основаним случајевима, када постоје апсолутно оправдани разлози и када то налаже начело ефикасности и економичности. Овакав приступ је нужан превасходно из разлога што неоснована примена преговарачког поступка повлачи ништавост уговора, прекршајну одговорност, као и могућу кривичну одговорност.

Чланом 31. став 2. Закона о јавним набавкама прописано је да се додела уговора врши у отвореном и рестриктивном поступку. Ови поступци као најтранспарентнији и најконкурентнији представљају правило, при чему наручилац може да их спроведе без икаквог ограничења, како у погледу предмета јавне набавке, тако и у погледу броја субјеката који могу да се јаве у улози понуђача.
Детаљним планирањем и благовременим спровођењем поступка, наручиоци могу у отвореном и рестриктивном поступку ефикасно реализовати јавне набавке, и на тај начин обезбедити несметано одвијања процеса рада и правовремено задовољавање потреба свих корисника.
Остале врсте поступака наручилац може спровести само уколико су испуњени Законом прописани услови. Испуњеност услова за примену других врста поступака јавних набавки најпре цени сам наручилац, а када је реч о преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда из члана 36. став 1. тач. 2) до 6) Закона, постојање основа за спровођење поступка испитује и Управа за јавне набавке (преговарање са тачно одређеним понуђачем, „хитне“ набавке, додатне набавке добара, услуга и радова).
Преговарачки поступци могу бити предмет оспоравања и од стране других потенцијалних понуђача кроз подношење захтева за заштиту права у року од десет дана од дана објављивања одлуке о додели уговора на Порталу јавних набавки. Такође, ови поступци су предмет испитивања и од стране Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, а на основу овлашћења из члана 157. став 2. Закона по коме Републичка комисија испитује да ли су испуњени законски услови за примену преговарачког поступка, као и на основу овлашћења из члана 163. став 1. тачка 1) Закона када може поништити уговор о јавној набавци који је закључен у преговарачком поступку. Поред наведеног, преговарачки поступци су често предмет ревизије и контроле од стране Државне ревизорске институције која је „на терену“, у досадашњој пракси, утврђивала висок степен нерегуларности у овим случајевима.
Додела уговора о јавној набавци у отвореном поступку уместо у преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда за самог наручиоца не мора проузроковати додатне тешкоће, нити у погледу времена потребног за спровођење поступка, нити у погледу ангажовања других ресурса. У том смислу, разлике у времену потребном за спровођење отвореног поступка и примера ради преговарачког поступка из члана 36. став 1. тачка 2) Закона практично и нема. Свеукупно гледано, временски период који је наручиоцу потребан за прибављање мишљења Управе за јавне набавке, за припрему конкурсне документације, за примену примереног рока за подношење понуде, затим за рок од десет дана за подношење захтева за заштиту права након објављивања одлуке о додели уговора, као и време за закључење уговора, готово да је подједнако времену неопходном за спровођење отвореног или рестриктивног поступка.
Поред наведеног, предности спровођења отвореног поступка у односу на преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда огледају се и у томе што се знатно смањује ризик од дискриминације. Другим речима, повећава се могућност да конкуренција, односно потенцијални понуђачи укажу наручиоцу на околност да у конкретном случају, за одређени предмет јавне набавке, постоји више понуђача, што значи да би спровођење преговарачког поступка у том случају било потпуно неосновано (нпр. промена ситуације на тржишту).
На основу анализе статистичких података, као и многобројних случајева из праксе током протекле деценије, може се извући закључак да се у преговарачким поступцима јављао велики број нерегуларности који је утврђиван накнадном контролом „на терену“ од стране Државне ревизорске институције и других истражних органа. Натпросечно висок ризик од нерегуларности и исподпросечан број понуда по поступку су додатни важни разлози због којих Управа сматра да се преговарачки поступци морају што рестриктивније спроводити и додатно проверавати од стране других контролних институција.
У досадашњој пракси Управа је о уоченим нерегуларностима обавештавала Државну ревизорску институцију и инспекцијске органе како би извршили провере „на терену“ у конкретним случајевима. Налази контрола спроведених од стране, пре свега, Државне ревизорске институције показали су да је управо код оних наручилаца који су имали најзаступљеније преговарачке поступке откривен висок степен нерегуларности.
Улога Управе за јавне набавке у контроли преговарачких поступака је, пре свега, превентивног карактера и мишљење Управе се заснива на изнетим тврдњама наручилаца и доказима које достављају. Имајући у виду да Управа има ограничен рок за давање мишљења који не предвиђа проверу „на терену“, наручиоци и даље прибегавају нетачном и непотпуном представљању околности како би добили позитивно мишљење.
Из свих наведених разлога, Управа за јавне набавке ће убудуће наставити не само да рестриктивно тумачи испуњеност услова за преговарачке поступке без објављивања позива за подношење понуда, већ и да обавештава контролне и истражне органе како би се проверила истинитост тврдњи о околностима и веродостојност достављених доказа. То је саставни део унапређења сарадње Управе са Државном ревизорском институцијом, Републичком комисијом, полицијом и тужилаштвом, што је не само нужност, већ и једна од значајних препорука Европске комисије садржана и у последњем Извештају о напретку.
Поред тога, препорука Европске комисије је да се удео преговарачких поступака без објављивања позива за подношење понуда, означених као ризичних са аспекта појаве корупције, као и органичавања конкуренције, сведе на што је могуће мању меру. У том смислу је учешће преговарачких поступака у укупној вредности јавних набавки, један од главних показатеља на основу којих се оцењује напредак система јавних набавки у Србији од стране Европске комисије.
У акционим плановима које је донела Влада и који се односе на праћење напретка у области јавних набавки, заступљеност преговарачких поступака је кључни показатељ чије је смањивање означено као питање од приоритетног значаја.
У Табели испод се налази списак највећих наручилаца по укупној вредности уговора закључених у преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда у првом полугодишту 2013. године.

Објављено у категорији Вести
The development of this website was made possible by the support of the Project: EuropeAid/137117/IH/SER/RS, Support for further improvement of Public Procurement system in Serbia, IPA 2013.

Razvoj ovog sajta omogućen je uz podršku Projekta: EuropeAid/137117/IH/SER/RS, Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji, IPA 2013