U uvodnom delu, skupu su se obratili: Hillary Clinton državni sekretar SAD (preko video linka), Sri Mulyani Indrawati, izvršni direktor Svetske banke, Richard Boucher, zamenik generalnog sekretara OECD-a, Huguette Labelle, predsednica Transparensi internešenel, Haruhiko Kuroda, predsednik Azijske razvojne banke, Salil Shetty, generalni sekretar Amnesti internešenel i drugi.
Na preko pedeset sesija koje su održane tokom četiri dana, od 10 do 13. novembra 2010. godine, vodeći svetski stručnjaci iz akademskih, vladinih i nevladinih organizacija, kao i poslovnog sektora razmatrali su načine za suzbijanje korupcije u predstojećem periodu.
Tokom proteklih godina, borba protiv korupcije i dobro upravljanje bili su „mantra“ gotovo svih političkih partija u zemljama širom sveta. Međutim, u realnoj sferi, u mnogim zemljama korupcija se širila, što je stvaralo osećaj apatije kod građana i gubitak poverenja u institucije i upravljanje državom. To je posebno došlo do izražaja tokom poslednjih godina ekonomske krize, kada je životni standard građana u većini zemalja pogoršan.
Stoga je, prema oceni stručnjaka, sazrela svest o potrebi promene paradigme i ulaganja napora da se povrati poverenje građana u državu, njene institucije i one koji upravljaju državom. Jedan od najmoćnijih instrumenata jeste transparentnost u radu državnih organa i primena ostalih proverenih preventivnih antikorupcijskih mehanizama, uspešnija primena antikorupcijskih zakona i efikasnije sankcionisanje njihovog kršenja, jačanje antikorupcijskih institucija i uključivanje ostalih bitnih aktera društva, kao što su organizacije civilnog društva i pre svega mladi.
Grupa 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) već je usvojila Antikorupcijski akcioni plan čije se sprovođenje prati i javnost izvešatava od strane međunarodnih organizacija specijalizovanih za suzbijanje korupcije. Stoga se i od ostalih zemalja očekuje da sprovode akcione planove za suzbijanje korupcije u svim bitnim segmentima, među kojima su javne nabavke jedan od najznačajnijih, i da dosledno primenjuju međunarodno dokazane mehanizme. U tom kontekstu, praćenje i izveštavanje o realnim pomacima u suzbijanju korupcije koje će vršiti relevantne organizacije civilnog društva i specijalizovane međunarodne organizacije dobijaju sve više na značaju.
