INFORMACIJA I PREPORUKA U VEZI SA PRIMENOM PREGOVARAČKOG POSTUPKA

INFORMACIJA I PREPORUKA U VEZI SA PRIMENOM PREGOVARAČKOG POSTUPKA

Pregovarački postupak je neophodno krajnje restriktivno primenjivati, isključivo u osnovanim slučajevima, kada postoje apsolutno opravdani razlozi i kada to nalaže načelo efikasnosti i ekonomičnosti. Ovakav pristup je nužan prevashodno iz razloga što neosnovana primena pregovaračkog postupka povlači ništavost ugovora, prekršajnu odgovornost, kao i moguću krivičnu odgovornost.

Članom 31. stav 2. Zakona o javnim nabavkama propisano je da se dodela ugovora vrši u otvorenom i restriktivnom postupku. Ovi postupci kao najtransparentniji i najkonkurentniji predstavljaju pravilo, pri čemu naručilac može da ih sprovede bez ikakvog ograničenja, kako u pogledu predmeta javne nabavke, tako i u pogledu broja subjekata koji mogu da se jave u ulozi ponuđača.
Detaljnim planiranjem i blagovremenim sprovođenjem postupka, naručioci mogu u otvorenom i restriktivnom postupku efikasno realizovati javne nabavke, i na taj način obezbediti nesmetano odvijanja procesa rada i pravovremeno zadovoljavanje potreba svih korisnika.
Ostale vrste postupaka naručilac može sprovesti samo ukoliko su ispunjeni Zakonom propisani uslovi. Ispunjenost uslova za primenu drugih vrsta postupaka javnih nabavki najpre ceni sam naručilac, a kada je reč o pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz člana 36. stav 1. tač. 2) do 6) Zakona, postojanje osnova za sprovođenje postupka ispituje i Uprava za javne nabavke (pregovaranje sa tačno određenim ponuđačem, „hitne“ nabavke, dodatne nabavke dobara, usluga i radova).
Pregovarački postupci mogu biti predmet osporavanja i od strane drugih potencijalnih ponuđača kroz podnošenje zahteva za zaštitu prava u roku od deset dana od dana objavljivanja odluke o dodeli ugovora na Portalu javnih nabavki. Takođe, ovi postupci su predmet ispitivanja i od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a na osnovu ovlašćenja iz člana 157. stav 2. Zakona po kome Republička komisija ispituje da li su ispunjeni zakonski uslovi za primenu pregovaračkog postupka, kao i na osnovu ovlašćenja iz člana 163. stav 1. tačka 1) Zakona kada može poništiti ugovor o javnoj nabavci koji je zaključen u pregovaračkom postupku. Pored navedenog, pregovarački postupci su često predmet revizije i kontrole od strane Državne revizorske institucije koja je „na terenu“, u dosadašnjoj praksi, utvrđivala visok stepen neregularnosti u ovim slučajevima.
Dodela ugovora o javnoj nabavci u otvorenom postupku umesto u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda za samog naručioca ne mora prouzrokovati dodatne teškoće, niti u pogledu vremena potrebnog za sprovođenje postupka, niti u pogledu angažovanja drugih resursa. U tom smislu, razlike u vremenu potrebnom za sprovođenje otvorenog postupka i primera radi pregovaračkog postupka iz člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona praktično i nema. Sveukupno gledano, vremenski period koji je naručiocu potreban za pribavljanje mišljenja Uprave za javne nabavke, za pripremu konkursne dokumentacije, za primenu primerenog roka za podnošenje ponude, zatim za rok od deset dana za podnošenje zahteva za zaštitu prava nakon objavljivanja odluke o dodeli ugovora, kao i vreme za zaključenje ugovora, gotovo da je podjednako vremenu neophodnom za sprovođenje otvorenog ili restriktivnog postupka.
Pored navedenog, prednosti sprovođenja otvorenog postupka u odnosu na pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ogledaju se i u tome što se znatno smanjuje rizik od diskriminacije. Drugim rečima, povećava se mogućnost da konkurencija, odnosno potencijalni ponuđači ukažu naručiocu na okolnost da u konkretnom slučaju, za određeni predmet javne nabavke, postoji više ponuđača, što znači da bi sprovođenje pregovaračkog postupka u tom slučaju bilo potpuno neosnovano (npr. promena situacije na tržištu).
Na osnovu analize statističkih podataka, kao i mnogobrojnih slučajeva iz prakse tokom protekle decenije, može se izvući zaključak da se u pregovaračkim postupcima javljao veliki broj neregularnosti koji je utvrđivan naknadnom kontrolom „na terenu“ od strane Državne revizorske institucije i drugih istražnih organa. Natprosečno visok rizik od neregularnosti i ispodprosečan broj ponuda po postupku su dodatni važni razlozi zbog kojih Uprava smatra da se pregovarački postupci moraju što restriktivnije sprovoditi i dodatno proveravati od strane drugih kontrolnih institucija.
U dosadašnjoj praksi Uprava je o uočenim neregularnostima obaveštavala Državnu revizorsku instituciju i inspekcijske organe kako bi izvršili provere „na terenu“ u konkretnim slučajevima. Nalazi kontrola sprovedenih od strane, pre svega, Državne revizorske institucije pokazali su da je upravo kod onih naručilaca koji su imali najzastupljenije pregovaračke postupke otkriven visok stepen neregularnosti.
Uloga Uprave za javne nabavke u kontroli pregovaračkih postupaka je, pre svega, preventivnog karaktera i mišljenje Uprave se zasniva na iznetim tvrdnjama naručilaca i dokazima koje dostavljaju. Imajući u vidu da Uprava ima ograničen rok za davanje mišljenja koji ne predviđa proveru „na terenu“, naručioci i dalje pribegavaju netačnom i nepotpunom predstavljanju okolnosti kako bi dobili pozitivno mišljenje.
Iz svih navedenih razloga, Uprava za javne nabavke će ubuduće nastaviti ne samo da restriktivno tumači ispunjenost uslova za pregovaračke postupke bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, već i da obaveštava kontrolne i istražne organe kako bi se proverila istinitost tvrdnji o okolnostima i verodostojnost dostavljenih dokaza. To je sastavni deo unapređenja saradnje Uprave sa Državnom revizorskom institucijom, Republičkom komisijom, policijom i tužilaštvom, što je ne samo nužnost, već i jedna od značajnih preporuka Evropske komisije sadržana i u poslednjem Izveštaju o napretku.
Pored toga, preporuka Evropske komisije je da se udeo pregovaračkih postupaka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, označenih kao rizičnih sa aspekta pojave korupcije, kao i organičavanja konkurencije, svede na što je moguće manju meru. U tom smislu je učešće pregovaračkih postupaka u ukupnoj vrednosti javnih nabavki, jedan od glavnih pokazatelja na osnovu kojih se ocenjuje napredak sistema javnih nabavki u Srbiji od strane Evropske komisije.
U akcionim planovima koje je donela Vlada i koji se odnose na praćenje napretka u oblasti javnih nabavki, zastupljenost pregovaračkih postupaka je ključni pokazatelj čije je smanjivanje označeno kao pitanje od prioritetnog značaja.
U Tabeli ispod se nalazi spisak najvećih naručilaca po ukupnoj vrednosti ugovora zaključenih u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda u prvom polugodištu 2013. godine.

Objavljeno u kategoriji Vesti
The development of this website was made possible by the support of the Project: EuropeAid/137117/IH/SER/RS, Support for further improvement of Public Procurement system in Serbia, IPA 2013.

Razvoj ovog sajta omogućen je uz podršku Projekta: EuropeAid/137117/IH/SER/RS, Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji, IPA 2013